Zakonom o budžetu za 2023. godinu predviđeni su ukupni prihodi i primanja u iznosu od 1.843,4 milijarde dinara, što je za 133,8 milijardi dinara, odnosno 7,8 odsto, više u odnosu na iznos prihoda predviđen rebalansom budžeta za 2022. godinu.
Ukupni rashodi i izdaci iznose od 2.107,4 milijarde dinara.
Procenjeni nivo javnog duga na nivou opšte države smanjuje se i do kraja 2023. godine na nivou od 56,1 odsto BDP.
Takođe, očekuje se da sledeće godine srpska privreda ostvari rast od 2,5 odsto.
Budžet se zasniva na tri stuba – povećanju životnog standarda, infrastrukturi i energetici.
„Budžet je razvojan jer podržava dalji rast investicija koji nam je neophodan, ali i socijalno orijentisan, jer će nastaviti da podržava i građane Srbije i privredu tokom aktuelne krize pošto nam je neophodno i očuvanje rasta ekonomije, radnih mesta i životnog standarda“, rekao je ministar finansija Siniša Mali o budžetu.
Kako je istakao, projekcije budžeta su konzervativne, pravljene u skladu sa lošim ekonomskim prognozama u svetu, i daju dozu predostrožnosti kako se posledice eventualne dalje eksalacije krize ne bi odrazile na ukupne ekonomske performanse zemlje.
„Lako ćemo veći priliv, ukoliko ga bude, preusmeriti u druge projekte, važno je očuvati stabilnost što je okosnica budžeta za narednu godinu“, poručio je ministar finansija Siniša Mali.
Budžetom za 2023. godinu, kako je rekao, predviđeno je dalje povećanje penzija nakon novembarskog rasta, i to do 12,1 odsto već u januaru, povećanje plata u javnom sektoru u istom mesecu, u iznosu od 12,5 odsto, povećanje plate za vojna lica, oficire, podoficire i vojnike po ugovoru za 25 odsto, te rast minimalne zarade od 14,3 odsto. Ministar je naglasio i da budžet predviđa dalje poresko rasterećenje zarada.
„Uz sve to, budžet predviđa nastavak velikih kapitalnih, infrastrukturnih projekata u oblasti saobraćaja, zdravstva, zaštite životne sredine, sporta. Ne odustajemo od velikih javnih ulaganja i nastavljamo da gradimo Srbiju i u ovakvim okolnostima“, poručio je Siniša Mali.
On je dodao da su predviđena važna i neophodna ulaganja u energetski sektor, kako kroz izgradnju i obnovu energetske infrastrukture, tako i kroz nabavku svih vrsta energenata.
„I građani i privreda u svakom trenutku moraju da imaju dovoljne količine struje, gasa, goriva, uglja…“, rekao je Mali.
On se zahvalio poslanicima koji su glasali za usvajanje budžeta i seta pratećih zakona, ali i na kritikama koje su bile konstruktivne, sa ciljem da se čuje glas građana.
„Sve drugo je politikanstvo. Odgovorili smo na sve nedoumice opozicije i napravili budžet najbolje što smo mogli u trenutnim okolnostima za naše građane“, istakao je Mali.
On je objasnio da se sledeće godine računa na prihode uvećane za oko 7,8 odsto u odnosu na budžet za tekuću godinu, odnosno za 133,8 milijardi dinara.
Poreski prihodi planirani su u iznosu od 1.592,8 milijardi dinara, a neporeski u iznosu 200,1 milijardu dinara, uključujući i sopstvene prihode indirektnih budžetskih korisnika.
U strukturi ukupnih prihoda, kako je objasnio, poreski prihodi iznose 86,4 odsto, dok neporeski čine 10,9 odsto ukupnih prihoda budžeta Republike Srbije.
Na drugoj strani, kako je rekao, budžet za 2023. godinu predviđa i rashode od 2.107,4 milijarde dinara.
Kako je ministar dodao, naknade za socijalnu zaštitu iz budžeta iznosiće 147,41 milijardu dinara što je rast od oko 11 milijardi dinara u odnosu na 2022. i čini 6,99 odsto ukupnih rashoda.
Najveći deo ovih većih izdavanja predviđen je za zaštitu porodice i dece, socijalnu zaštitu, boračko-invalidske zaštitu, tranzicioni fond, poboljšanje učeničkog i studentskog standarda, podršku školovanja i usavršavanja mladih talenata, sportske stipendije, nagrade i priznanja, podršku prisilnim migrantima i unapređenje sistema upravljanja migracijama.
Budžetom je predviđen fiskalni deficit od 3,3 odsto BDP, što čini smanjenje u odnosu na projektovani deficit za ovu godinu, a rezultat je pre svega uvećanih izdvajanja za nabavku energenata čija je cena na svetskom tržištu višestruko porasla.
Procenjeni nivo javnog duga na nivou opšte države, kako je rekao, smanjuje se i do kraja 2023. godine zadržava na nivou od 56,1 odsto BDP.
Ta dinamika je u skladu sa srednjoročnim fiskalnim okvirom koji predviđa postepeno smanjenje deficita opšte države na nivo od 1,4 odsto BDP u 2025. godini, i pad učešća javnog duga na 54 odsto BDP.
„To je dobar rezultat ako se ima u vidu svetska ekonomska kriza koja traje u celom svetu, a koja se tek zahuktava. Ciljevi fiskalne politike ostaju usmereni na održanje fiskalne stabilnosti i održanje nivoa javnog duga ispod nivoa Mastrihta“, poručio je Mali.
On je istakao da očekuje da sledeće godine privreda ostvari rast od 2,5 odsto BDP, što bi, kako je objasnio, bio dobar rezultat s obzirom na to da i jače ekonomije od naše klize u recesiju.
Mali je istakao da uprkos svim potresima na globalnom nivou, negativni efekti geopolitičkih dešavanja nisu značajnije uzdrmali dinamiku naše domaće privredne aktivnosti.
„Uspevamo da održimo i sačuvamo našu ekonomiju, našu privredu, da zaštitimo građane i njihov životni standard. Naša ekonomija je i dalje na čvrstim nogama, javne finansije su nam potpuno stabilne i imamo snage da nastavimo borbu i da iz navedene svetske krize izađemo jaki”, rekao je Mali.
Kako je objasnio, tome je doprinela činjenica da Srbija u poslednjih deset godina ide putem napretka, razvoja, promena i reformi, koje ni sada nisu zaustavljene.
Osim budžeta, u Parlamentu su usvojeni i predlozi odluka o davanju saglasnosti na finansijske planove Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika i Nacionalne službe za zapošljavanje. Takođe, u ovom setu zakona su usvojene izmene i dopune Zakona o budžetskom sistemu, kojim se predviđaju nova fiksalna pravila i Zakona o završnom računu budžeta Republike Srbije za 2021. godinu. Usvojen je i set poreskih i carinskih zakona – izmene i dopune Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, Zakona o porezima na imovinu, Zakona o porezu na dohodak građana, Zakona o porezu na dodatu vrednost, Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, Zakona o republičkim administrativnim taksama, Carinskog zakona, Zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama, Zakona o elektronskom fakturisanju i Zakona o fiskalizaciji.
U Parlamentu su usvojene i tri ratifikacije koje se odnose na izgradnju Dunavske magistrale, projekat „Čiste energije“ i na tehničku saradnju Srbije i Španije u oblasti infrastrukturnih projekata.