уторак, 22.10.2024, 11:25 -> 16:49
Извор: РТС
Аутор: Александра Сузић
Буњевачка национална мањина Републику Србију признаје као матичну државу. На ове просторе доселили су се пре 400 година где негују своју традицију, културу, историју. Данас, бележе и трагају за свим важним и лепим детаљима који су везани за њихову националну мањину.
Иако није очуван поуздан податак, помиње се да су пореклом из Херцеговине. Насељени претежно око Суботице, у Барањи, Банату и Мађарској, чувају своју традицију и културу. Са мотивом очувања идентитета и културне баштине Буњеваца настало је и удружење грађана „Буњевачко коло” Сомбор.
„Ми постојимо једноставно да би очували традицију Буњеваца који су живели годинама на овим просторима. Сомбор је иначе град познат по томе да има много националних мањина и све те националне мањине живе у љубави, да тако кажем. Свака негује своју традицију, свака показује оно што је некада било, своје обичаје, своје ношње и сви ми заједно чинимо један букет који представља град Сомбор. То је нешто што је велико богатство”, каже Александра Медурић Калчан из УГ „Буњевачко коло”.
Са истим циљем настаје монографија „Племићке породице Бачких Буњеваца”. Опширна књига која представља студију о 52 племићке породице, прича је о једном друштвеном слоју који се створио крајем седамнаестог и почетком осамнаестог века међу бачким Буњевцима.
„Једна изузетно битна и лепа и велика књига „Племићке породице Бачких Буњеваца”. Тема о којој дуго слушамо и знамо. Сви наши Буњевци отприлике знају које су то породице и ево сад се коначно на 550 страна налазе сви њихови грбови и историје тих породица”, наводи др Сузана Кујунџић Остојић, председница Буњевачког националног Савета, уредница монографије.
За Сомбор су везане и неке веома значајне племићке породице Бачких Буњеваца као што су Марковићи и Парчетићи.
„Марковићи су утемељили граничарски Сомбор а Парчетићи грађански Сомбор. Мартин Парчетић је први градоначелник слободног и краљевског града Сомбора и човек који је највише учинио да Сомбор добије тај грађански статус. Теми смо пришли колега Атила Пфајфер и ја веома озбиљно, критички, трудили смо се максимално да будемо објективни, да користимо све расположиве научне изворе и да научном методологијом дођемо до неких, можемо слободно рећи, нових чињеница које чине сад значајан сегмент у историји и Буњеваца као народности али и Бачке и Војводине”, наводи Милан Степановић, аутор монографје.
Монографија је објављена у издању Буњевачког националног савета, Центра за културу Буњеваца из Суботице и УГ „Норма” из Сомбора.