Украјина, једноставно, не може без мобилизације, упозорио је 17. децембра 2023. године начелник Главне обавештајне војне управе Кирило Буданов у обраћању медијима.
“Не постоји друга кампања која би успела да окупи тренутних 1,1 милиона војника. Морамо да одбацимо и помисао да је могло, и да ће моћи, другачије.”
Слично упозорење стигло је и од генерал-мајора украјинске војске Дмитрија Марченка недељу дана касније.
“У земљи више нема добровољаца и зато је неопходна регрутација од врата до врата”, рекао је Марченко у интервјуу за Дојче веле.
Међутим, потрага са новим војницима не иде према плану, док становништво пружа отпор, а непосредни извештаји указују да војна полиција често прекорачује овлашћења у намери да попуни редове.
Појединцима су одузети пасоши, неки су застрашени и уцењени, и на делу је тактика принуде, белешке су правника и активиста који штите права украјинских мушкараца у споровима са војском у анализи за Њујорк тајмс.
Померање старосне границе за мобилизацију и огорчена јавност
Суочен са великим бројем жртава и застојем на бојном пољу, а након што је контраофанзива према истоку и Русији, како се процењује, релативно лако одбијена, званични Кијев је реаговао агресивно и према скоро свима.
Министарство одбране је претходних месеци и недеља опипавало пулс јавности најавама о изменама закона који се односе на процесе мобилизације и демобилизације, као и назнакама које још категорије становништва подлежу служењу војног рока.
Епилози су предлог закона који предвиђа смањење старосне границе за мобилизацију са 27 на 25 година и према извештају Унијана, још најмање три групе грађана које ће морати да одговоре на позив за војску – мушкарци који су навршили 27 година живота, а нису уписани у војни регистар због избегавања војне дужности; особе којима је за време мобилизације истекао рок позива за војну службу; они Украјинци који су због несређених војних регистрација 2015. скинути са спискова.
Јавност је, према писању Волстрит џурнала, огорчена због идеје да се старосна граница за мобилизацију спусти за две године.
То би, како преносе украјински статистичари, потенцијално обезбедило око пола милиона војника, што се поклапа за захтевом војне команде за најмање 450.000 нових регрута.
Расту тензије између председника и начелника генералштаба
Председник Украјине Володимир Зеленски истиче да је предложени број велики, а питање осетљиво, и да треба расправити на националном нивоу.
Зеленском се супротставља начелник генералштаба Валериј Залужњи, који је јавно позвао народ Украјине да прихвати мобилизацију и критиковао рад службе која је одговорна за регрутацију.
Војни аналитичари реаговање Залужњег виде као прво признање неког од украјинских званичника о великом губитку људства након скоро две године исцрпљујућег рата са Русијом.
Кијев податке о жртвама сматра државном тајном, али британски и амерички званичници процењују да је од почетка сукоба погинуло, или рањено, најмање 120.000 украјинских војника, пише Вашингтон пост.
“Потреба за мобилизацијом је општа. Нама су потребни оружје и муниција, али највише људи. Све смо израчунали у плану за наредну годину – оне које смо изгубили и оне које можемо изгубити”, био је необично искрен Залужњи.
Зеленски се, за сада, држи по страни и не жели јавно да подржи нацрт закона, бар док не чује довољно аргумената зашто је потребан толики број додатних трупа.
“До сада нисам видео демобилизацију у њиховом плану. И то је питање број један – правда за оне који се тако дуго боре на ратном фронту”, рекао је Зеленски.
Залужњи је, у одговору, навео да тренутно може само да се нада да ће они који Украјини служе од почетка рата бити демобилисани до 2025.
Политичко-економске импликације
Средства за овај подухват су посебна тачка спорења. Владин буџет је оптерећен, а процене су да је потребно око 13 милијарди америчких долара да би се извршило регрутовање и обука за неколико стотина хиљада људи.
Странка “Баткившчина” већ је одлучила да неће гласати за предложени закон о мобилизацији у садашњем облику. Информацију је потврдила и председница опозиционе партије и бивша украјинска премијерка Јулија Тимошенко.
Уколико закон буде прихваћен, биће то најважнија реформа војних закона откако је влада у Кијеву у пролеће 2022. године забранила да војно способни мушкарци старости од 18 до 60 година напусте земљу.