Podaci za prvih sedam meseci ove godine govore da je Srbija izvezla maline u vrednosti od skoro 300 miliona evra.
Izvor: Tanjug
Ilustracija: Shutterstock/Veronika Kovalenko
To je oko 50 miliona evra više nego lane, kaže savetnik ministra poljoprivrede Goran Ðaković.
Sa druge strane, kaže, količine koje izvozimo se smanjuju, pa je tako Srbija prošle godine u ovo vreme imala već 66.000 tona izvezeno, a ove praktično 44.000 tona.
“To može da ukaže na to koliko je visoka cena na svetskim tržištima, ali i da pada standard građana u svetu čim se manje kupuje. Ali, pretpostavljam da će se ovaj izvoz svakako realizovati u narednom periodu, jer idu i novogodišnji praznici, kada je izvoz veći i kada su rezultati još bolji”, rekao je Ðaković za Tanjug.
On je dodao da se beleži izvoz i rast i kod povrtarske proizvodnje
“Najviše je poskupeo krompir, ali to je očekivano, jer smo imali veliku sušu tokom godine, pad proizvodnje zbog nešto lošije cene iz prethodne godine, što je sve uslovilo da poraste cena krompira”, rekao je Ðaković.
On je dodao da to znači da će biti motiva za proizvođače da u narednim godinama poljoprivrednici ulažu u proizvodnju krompira.
Što se tiče suncokreta i drugih žitarica, koje su deficitarne u svetu, Ðaković je rekao da Srbija nema nikakav problem.
“Imamo sve žitarice dovoljne za naše potrebe, naravno tu ne pominjemo pirinač, jer se proizvodnje nema kod nas, pošto je imalo zanimljivih situacija da su pominjali zašto je pirinač uvozni. On mora biti uvozni. Kada je reč o suncokretu, pšenici, kukuruzu, soji, svega toga ćemo imati dovoljno”, istakao je Ðaković.
On je dodao da će imati “nešto žitarica” i za izvoz i dodao da imamo prelazne zalihe.
“Očekujem da će cene biti stabilne u narednom periodu. Naravno da je poskupljenje goriva, đubriva i svega ostalog izazvalo rast i to je moralo da prati cenu žitarica, ali sa druge strane moramo imati u vidu da ćemo imati i dobre izvozne rezultate, jer to nije naša cena koja je porasla, već je to poskupelo na svetskim tržistima. Praktično, ono što zovu uvezena infalcija je zastupljeno i kod nas”, istakao je on.
Dodao je da je s jedne strane ta inflacija dobra za naše izvoznike i naše proizvođače, a nije dobra za kupce, i naglasio da “jednostavno živimo u takvom trenutku”.
Upitan o nestašici đubriva u svetu i da li Srbiju očekuju takvi problemi, Ðaković je rekao da imamo sreće da smo uspeli da obezbedimo dovoljne količine đubriva za predstojeću setvu.
“Ono što se najavljuje je da će se drastično više posejati pšenice pod pretpostavkom da bi kukuruz mogao ponovo da podbaci. Takođe je povećana proizvodnja uljane repice, ječma i ovsa. Praktično je teško naći seme ovih kultura koliko se traži”, naveo je on.
Ocenio je da su poljprivrednici izgubili poverenje u proizvodnju kukuruza i da se okreću ozimim žitaricama.
“To sve neće uticati drastično na naše tržište, jer sejemo između 950.000 i milion hektara kukuruza pa je on i dalje kod nas vodeća kultura”, istakao je Ðaković.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.