Протест у Београду завршен је испред зграде у Немањиној 22, у којој се налазе министарства просвете и правде.
Окупљенима су се испред министарстава обратили студенткиња Правног факултета Ања Кафеџијска и наставница српског језика и књижевности Марина Видојевић.
На протесту је речено да није урађено ништа суштински на повећању безбедности у школама, после масовног убиства у Основној школи “Владислав Рибникар” и у околини Младеновца у мају, преноси Фонет.
Исказана је подршка смењеним инспекторима Душану Митићу и Слободану Миленковићу, и оцењено да су они смењени на политичкој основи.
Поручено је и да јавност мора да чува двојицу инспектора.
Опширније Краће
После паузе прошле суботе због Роштиљијаде, у Лесковцу су настављени протести “Лесковац против насиља”.
Учесници скупа траже од локалне самоуправе да сви предшколци и школарци, као и запослени у Предшколској установи и просвети добију по 15.000 динара, да се ученицима осигура безбедност, а просветним радницима бољи положај.
Окупљеним грађанима обратила се професорка књижевности, потом су у шетњу кренули улицама у центру града.
Окупљени грађани кренули су у протестну шетњу улицама Кнеза Милоша и Краља Милана до Трга Славија, и потом до седишта министарстава просвете и правде у Немањиној.
Са Трга српских ратника, окупљени Краљевчани су кренули у 18. протестну шетњу “Краљево против насиља”.
На почетку је говорио Владимир Маровић, професор филозофије у Гимназији, који се осврнуо на почетак школске године, и одговорност за мајску трагедију у београдској основној школи.
“Школа је постала место тужног помена, а јуче смо одавали помен настрадалој деци. Јуче је био први дан нове школске године, а онда је Министарство просвете одлучило да се огласи и да својим смерницама одговорност за безбедност деце и свих у школи свали на упослене, на просветне раднике, на помоћно особље, на административно особље, а да при том нема одговорности пропагандних варвара са националних фреквенција, нема одговорности перформера примитивизма и љубитеља насиља, и нема одговорности политичких гангстера”, поручио је Маровић.
Након шетње градским улицама до Трга Јована Сарића, испред зграде градске скупштине говорио је и професор Музичке школе Владимир Савић.
Грађани се окупљају испред Дома Народне скупштине, одакле ће кренути у протестну шетњу до министарстава просвете и правде.
Фото: РТС/Игор Топаловић
Грађани су се вечерас у Београду окупили осамнаести пут на протесту “Србија против насиља”, који организује део опозиције.
Протест је почео испред Скупштине Србије, одакле су окупљени кренули у протестну шетњу улицама Кнеза Милоша и Краља Милана да Трга Славија, потом до седишта министарстава просвете и правде у Немањиној, где је протест завршен.
Протести су данас одржани и у Краљеву и Лесковцу.
Захтеви протеста
Од раније познати захтеви протеста су моментална смена свих чланова РЕМ-а, хитно укидање ријалити програма и емисија које промовишу неморал и насиље на телевизијама са националном фреквенцијом, забрана штампаних медија који својим садржајем промовишу насиље, агресију и крше новинарски кодекс.
Такође, траже смену руководства РТС-а због, како су рекли, емитовања програма који афирмишу насиље, криминал и агресију.
Захтевају и одузимање националне фреквенције Пинку и Хепију због, како наводе, кршења закона и промоције насиља, агресије и неморала.
Међу захтевима су смена министра унутрашњих послова Братислава Гашића и шефа Безбедносно-информативне агенције Александра Вулина.
До сада одржано 17 протеста
Први протест “Србија против насиља” одржан је 8. маја, а 12. маја грађани су на другом протесту блокирали мост Газела на два сата.
Трећи протест одржан је 19. маја, а тада су били блокирани Газела и Бранков мост.
Четврти протест одржан је 27. маја, а учесници су након шетње формирали прстен око зграде РТС-а.
Током петог протеста, 3. јуна, учесници су после шетње формирали прстен око зграде Председништва.
Шести протест, одржан 9. јуна, завршен је пошто су после окупљања и шетње учесници направили прстен око зграде Владе Србије.
Протест је седми пут у Београду одржан 17. јуна. Учесници су после окупљања испред Дома Народне скупштине и шетње Улицом кнеза Милоша, блокирали ауто-пут код Мостарске петље и Аутокоманде. Протести су истог дана одржани у још три града – Новом Саду, Нишу и Крагујевцу.
Осми протест одржан је 24. јуна. Грађани, који су се окупили испред Дома Народне скупштине, кренули су у протестну шетњу до Аутокоманде, где су до 21 час блокирали ауто-пут.
У петак, 30. јуна, у оквиру протеста, одржана је блокада – блокирани су ауто-путеви у Новом Саду и код Центра “Сава” у Београду.
Девети протест “Србија против насиља” одржан је првог јула у Београду, али и у више градова широм земље – Зрењанину, Смедереву, Шапцу, Краљеву, Крагујевцу, Јагодини, Лесковцу… Због кише, протест је одложен у Нишу. У престоници, демонстранти су шетали до зграде Телевизије Пинк, где су протестовали због, како су навели, узурпирања националне фреквенције и пуштања ријалити програма који промовишу насиље.
Грађани су се десети пут окупили у Београду 8. јула, када су одржали протестну шетњу до седишта Полицијске управе за Град Београд у Булевару деспота Стефана.
Једанаести протест одржан је 15. јула, када је још једном био блокиран ауто-пут код Мостарске петље.
Грађани су, током дванаестог протеста, поново дошли до зграде Радио-телевизије Србије, када је студент Димитрије Димић, који је данима штрајковао глађу на Андрићевом венцу, прекинуо штрајк.
У суботу 29. јула протест “Србија против насиља” одржан је тринаести пут, а учесници су после окупљања испред Скупштине Србије прошетали до Републичког јавног тужилаштва.
Током четрнаестог протеста, одржаног 5. августа, демонстранти су од Народне скупштине, улицом Кнеза Милоша ишли до моста Газеле, који су блокирали.
Петнаести протест одржан је 12. августа, а учесници су прошетали до Владе Србије.
Тема шеснаестог протеста, одржаног 19. августа, била је просвета, а учесници протеста су прошетали до Министарства просвете и Председништва Србије.
Седамнаести пут, грађани су се окупили прошле суботе, када су поново прошетали до зграде РТС-а и седишта РЕМ-а.