Обележава се међународни дан борбе против суша и поплава. Последице климатских промена све више осећа и Србија. Климатолог и професор на Пољопривредном факултету Ана Вуковић Вимић каже за РТС да смо некада имали једну сушу на сваких 10 година, а сада чак пет, и да их можемо очекивати још више.
Србија је изашла из континенталне климе какву смо познавали до пре двадесетак година. У просеку, суша нам прети сваке друге године, а све учесталије биће и суперћелијске олује.
Величина зрна града се повећава, баш као и штета у пољопривреди. Решење за очување производње хране стручњаци виде у системском увођењу заливних и противградних система, нових сорти и хибрида, као и у ефикаснијем обавештавању грађана о временској прогнози.
Климатолог и професор на Пољопривредном факултету у Земуну, др Ана Вуковић Вимић, каже за РТС да смо некада имали једну сушу на сваких 10 година, а сада чак пет, и да их можемо очекивати још више.
Наредне деценије, сматра, имаћемо бар две суше високог интензитета какве памтимо из 2012, 2017. и 2022. године. Велике проблеме правиће и вода, а за величину града каже да је од зрна лешника догурала до тениске лоптице. Због климатских промена биће учесталије и јаке олује.
“Све је већа климатска варијабилност односно смена сушних периода и периода са све јачим падавинама. Смањују се дани са малим и умереним падавинама, а удео количине кише која падне током екстремних падавина је већ порастао преко 100 одсто. То је нешто што можемо очекивати да ће се повећавати засигурно до средине 21. века, а касније већ зависи од успешности глобалних политика за смањење емисија гасова са ефектом стаклене баште”, каже Вуковић Вимићева.
Климатске промене погодиле су и водне ресурсе, па морамо правити вештачке акумулације како би заливни системи били одрживи. Временска прогноза биће све краткорочнија, а мораћемо да мењамо и начин на који се обавештавамо о временским приликама јер постају све опасније, и по здравље људи, и по имовину, и по пољопривреду.
Од сезонских прогноза до краткорочних на неколико сати
“Имамо читав тај приступ прогнозе од сезонских прогноза до краткорочних на неколико сати, што то се зове now casting. То постоји у Републичком хидрометеоролошком заводу, само што није толико видљиво. У оквиру Програма прилагођавања на измењене климатске услове од 2023. до 2030. године очекујемо велики напредак, односно улагања у осавремењивање Републичког хидрометеоролошког завода и побољшање видљивости података широј јавности”, рекла је професорка.
Сматра да би те податке требало да пољопривредне стручне службе преносу на терен, пољопривредницима.
Професорка климатологије додаје да Програм прилагођавања указује на то да ћемо морати да мењамо начин на који производимо храну.
Акценат на промени начина производње
“Што се тиче ратарства, најпогођенија је производња кукуруза. Изгледа да наши услови више нису погодни за те високе фао-групе због све сушнијег лета и све дужих тих периода са екстремним падавинама. Акценат је на промени начина производње, укључивањем најновијих сазнања, а не толико на промени наше структуре производње, јер доста зависимо и од тржишта”, изјавила је Вуковић Вимићева.
Држава још не третира сушу као екстремни климатски догађај због којег се проглашава ванредна ситуација, па немамо тачних података о томе колике су штете изазване сушама, полавама и невременом.
Незваничне процене кажу да смо од 2012. због климатских промена изгубили четири и по милијарде долара на пољопривредном извозу. То би требало да се промени када је пољопривреда изгубила четири и по милијарде долара.