Za proizvodnju 2022. godinu, Škrbić kaže da je bila komplikovana, zbog velikog poskupljenja repromaterijala i suše, koja je desetkovala prinos kukuruza.
“Cene žitarica su prošle godine otišle u nebo i to je glavni razlog što je jesenas posejano više pšenice nego prethodnih godina, a osim toga je zakup zamljišta postao vrlo skup, tako da je jesenas svaka njiva obrađena, nema više parloga”, rekao je Škrbić za Tanjug.
Dodao je da će prolećna setva ove godine biti izuzetno skupa, čak skuplja nego prošle godine.
“Đubrivo jeste malo jeftinije, jer je prošle godine zbog rata u Ukrajini naglo poskupelo, a sada je malo jeftinije, ali je sve ostalo poskupelo. Gorivo, seme, pesticidi, herbicidi, ali se snalazimo nekako”, napominje Škrbić.
Objašnjava da je urea, najvažnije mineralno đubrivo za prolećnu setvu, jeftinija 10 dinara po kilogramu nego prošle godine i košta 100 dinara, ali navodi da je cena NPK đubriva od 105 do 120 dinara za kilogram i da se najavljuje kako će seme biti 15 do 30 odsto skuplje, a herbicidi za 20 do 30 procenata.
Škrbić obrađuje 270 hektara zemlje, s tim da je četrdesetak hektara njegova svojina, a ostalo zakupljuje od države i privatnika i po trećina tih površina je pod pšenicom, suncokretom i kukuruzom.
“Kukuruz je ove godine imao najvišu cenu, ali ga je pogodila suša, tako da ga poljoprivrednici nisu imali dovoljno da bi zaradili na njemu. Jedino ako nas država izvuče nekim povoljnim kreditima. Troškovi proizvodnje idu na 1.300 do 1.400 evra po hektatru, gde ulazi i zakup zemljišta, ali tu ne računam rad i troškove amortizacije trektora i mašina”, kaže Škrbić.
Naglašava da su cene ratarskih proizvoda dobre, pa su proizvođači zaradili na žitu, ali napominje kako je zarada umanjena zbog visokih troškova proizvodnje.
“Poljoprivreda je uvek takva bila i verovatno će i ostati da uvek moramo da se pomučimo da bismo zaradili nešto. Obrađujem velike površine zemlje, ali su i veliki rizici, jer kad je tržište turbulentno, ne znate kad šta da prodate, kad šta da kupite, tako da reagujemo ne kao ranije da stavimo robu na lager pa da prodamo kasnije, nego prodamo odmah, jer su nam potrebne pare da platimo sve što nam je neophodno. Kako se skine pšenica, kupuje se nešto drugo za kukuruz, za suncokret, od kukuruza za pšenicu i sve u krug”, objašnjava Škrbić.
Ističe da poljoprivrednici moraju da koriste kredite i državne podsticaje, jer bez toga ne bi mogli da rade.
“Prošle godine smo koristili kredite za obrt, za kupovinu imputa, koristili smo kredite Fonda za razvoj za kupovinu zemljišta i mehanizacije, koristimo sve fondove iz kojih može da se dobije neki dinar, da bismo kupili mehanizaciju, jer je i ona astronomski poskupela, a to nam je oruđe za rad. Bez pomoći države ne bismo mogli ništa”, kaže Škrbić.
Navodi kako on i njegove kolege tokom 2023. očekuju najpre da država obezbedi preko dobavljača dovoljno mineralnih đubriva, da subvencioniše njegovu nabavku, kao i nabavku goriva, ali tako da to sve ode u prave ruke, kako ne bi bilo zloupotreba.
“Gledao sam kad je predsednik rekao na televiziji da je gorivo koje je sipano u kanistere otišlo u šverc. Ali, ovo su velike mašine, kad im ispate 60 litara na jednu karticu one mogu da rade dva-tri sata. Kada idem velikom mašinom do pumpe potrošim 15 litara goriva, tako da se ne isplati da uzimam na karticu, nego odem lepo i sipam u kanistere po regularnoj ceni od 200 dinara. Našli smo neki modus, pa više gazdinstava sakupi više kartica i onda odemo i sipamo u kanistere”, objašnjava Škrbić.
Istakao je da očekuje i suvbvencionisane kredite od države za repromaterijal, ali pod uslovom da budu isplaćeni na vreme, pre početka prolećne setve.
“Samo da dođe na vreme, u februaru, a ne kao prethodnih godina u maju i kasnije, jer tad nam je kasno. Kad kupimo ranije seme, mi na njega dobijemo rabat, povoljniju cenu, a kad ga platimo u maju, dobijemo punu cenu. Država mora da zna da što ranije da kredit, to bolje za proizvodnu godinu”, napominje Škrbić.
On je naglasio da niko u Srbiji ne treba da strahuje od nestašice hrane, jer se to nije dešavalo ni u vreme međunarodnih sankcija devedesetih godina prošlog veka, kada gotovo da nije bilo ni goriva.
“Srbija je zemlja poljoprivrede. Mi smo i u ovoj godini koja je bila loša obezbedili dovoljno količina za naše potrebe, ali hoćemo da radimo za izvoz, kao Zapad. Inače, ljudi ne treba da se boje za hranu. Biće je dovoljno. Bilo je mnogo gorih godina, a ovo sada se radi o tome da li ćemo da zaradimo ili ne, da li će stočni fond da propadne, jer je kukuruz skup”, poručio je Škrbić.
On naglašava da su vremenske prilike lutrija i da zbog toga redovno osigurava useve, kako u slučaju suše, grada ili drugih nepogoda ne bi pretrpeo čistu štetu.
“Ko jednu godinu omaši, ne može više da se vrati, propada. Sve je skupo i nemamo pravo na grešku, a osiguranje je tu da imamo miran san, da ne razmišljamo o gradu, požarima, poplavama, nego da ćemo imati nešto, a ne da ne možemo da se posle vratimo u posao”, rekao je Škrbić.
Kometarišući agrarni budžet, koji je veći nego ranije, kaže da je u suštini poljoprivrednicima uvek malo novca, koliko god da dobiju, ali da se svaki dinar uložen u agrar višestruko vraća.
“Mi gledamo da unapredimo proizvodnju, da izvezemo što više. Država će od toga da zaradi na porezu, tako da svaki dinar uložen u poljoprivredu nije bačen u vetar, nego tamo gde treba”, rekao je Škrbić.
Primetio je da je da je isplata subvencija za suncokreta počela, kako je i obećano i poslao poruku za ministarku poljoprivrede Jelenu Tanasković da bi ih trebalo isplatiti do kraja.
“Očekujemo subvencije za mehanizaciju, jer je ljudi kupuju kada se kaže da će biti subvecnija, kada ih nema ne vredi, jer treba mnogo godina da se ta mehanizacija isplati. Tako da, šta god se obeća, voleli bismo da se ispuni”, precizirao je Škrbić.
Dodao je da bi poljoprivrednici od ministarke Tanasković voleli da dobiju i poneki savet o tome šta da seju i kako da se vladaju i naveo primer kada im je bivši ministar Branislav Nedimović pre neku godinu savetovao da seju suncokret, jer će jestivo ulje biti deficitarno na svetskom tržištu, zbog problema u proizvodnji palminog ulja.