“Интегрисани национални енергетски и климатски план Србије, до краја деценије – са пројекцијом до 2050.” – основ је енергетске политике, усклађен са заштитом животне средине. О том документу, који је и међународна обавеза наше земље, отворена је јавна расправа, у коју су укључени: привреда, стручњаци и грађани, како би енергетска тразиција прошла што безболније.
Интегрисани национални енергетски и климатски план Србије до краја деценије предвиђа: повећање капацитета обновљиве енергије на 45 посто и смањење емисије штетних гасова за више од 40 посто, унапређње енергетске ефикасности и постепену декарбонизацију.
“Овим документом ћемо поставити циљеве, приоритете и динамику за оно што ћемо радити у наредним деценијма како би обезбедили сигурно снабдевње, што већу енергетску независност за наше грађане и привреду”, каже Дубравка Ђедовић, министарка рударства и енергетике.
У процесу енергетске транзиције привреда има кључну улогу – прва је на удару промена, а своје активности мора усагласити са оштрим еколошким стандардима. Зато је неопходан заједнички одговор јавног и приватног сектора.
“Мислим да је ово најважнија тема, од ње зависи све – зависи будући живот наших компанија звиси хоћемо ли бити продуктивни, зависи хоћемо ли бити конкурентни, зависи и то да ли ћемо моћи да пласирамо нашу робу, произведну овде на тржиштоима која су захтевна када је у питамњу енергетика”, каже Марко Чадеж, председник Привредне коморе Србије.
План обухвата и промене у транспорту који у свим сегментима мора бити одржив – од железнице, јавног превоза до електричних аутомобила грађана.
“План је и то радимо заједно са Министарством заштите животне средине – да кроз веће субвенције стимулишемо грађане да прелазе на коришћење електричних возила”, каже Дубравка Ђедовић.
Министарка енергтике позива јавност да сугестије које могу допринети енергeтској транзицији упуте до 27. јула како би Србија “Интегрисани нацинални енергетски и климатски план” – добила на јесен.