Centralna banka u saopštenju je istakla da je tokom ove godine dinarska štednja povećana za 26,8 odsto. Ipak, iako procentualno dinarska štednja raste daleko brže od devizne, to je zbog niske osnovice, a ne zato što građani polažu više dinara nego evra na štednju. Naime, u apsolutnim iznosima devizna štednja je povećana za 1,3 milijarde evra, a dinarska za oko 750 miliona. Štednja nije investicija, kamatna stopa na štednju služi da zaštiti realnu vrednost imovine, odnosno da se štednjom imovina ne obezvredi, rekao je ekonomista Ivan Nikolić za RTV, ističući da je dinarska štednja ipak isplativija.
Prosečna mesečna ušteđevina u 2024. godini iznosila je 6.500 dinara, što je za 500 dinara više nego u prošloj godini, pokazuje istraživanje bankara. Koliko je štednja važna i koliko je novca potrebno uštedeti da bi se obezbedila određena finansijska sigurnost, za RTS je komentarisala Tatjana Manojlović, direktorka za stanovništvo Erste banke.
Međutim, tokom poslednje dve godine beleži se trend pada iznosa oročenih sredstava, te je povećan broj štediša koji novac drže na tekućem računu sa 13 na čak 33 odsto, napominje Nino Stamenski, direktor Regionalnog centra iz Novog Sada.
Pored toga, veliki broj građana novac ne štedi u bankama, već ga čuva kod kuće, jer im kamate na štednju ne donose prihode, kazao je Ansgar Loner, direktor agencije Imas.
Posmatrajući godišnje stope inflacije, vidno je da značajnije zarade od štednje u banakama nema, već je glavni cilj očuvanje kupovne moći, pošto je inflacija u Srbiji u septembru iznosila 4,2 odsto, a u evrozoni 1,7 odsto, ocenjuju ekonomisti. Napominju da banke ipak zarađuju na razlici u kamatnim stopama, koje su kod nas veće nego u razvijenim zemljama.
Detaljnije u audio-zapisu.