ŠTETA OD KLIMATSKIH PROMENA BROJI SE U MILIJARDAMA Na udaru nekretnine, poljoprivreda rizikuje i tri puta veće gubitke

Poplavljene obale

Blic preporučuje

Istraživačka neprofitna organizacija “Climate Central” sprovela je jedinstvenu studiju o porastu nivoa mora, predviđajući količinu nekretnina, zgrada i poreskih prihoda koje će stotine primorskih okruga izgubiti kako plime zahvate razvijena područja. Utvrđeno je da će oko 4,3 miliona jutara – površina skoro veličine Konektikata – biti pod vodom do 2050. godine, uključujući nekretnine vredne 35 milijardi dolara.

„Veće poplavne vode dosežu dalje u unutrašnjost, plaveći imanja i zgrade koje nikada ranije nisu bile poplavljene“, napisali su istraživači Climate Central, piše “Scientific American”.

Foto: Ethan Daniels / Alamy / Profimedia

Teksas, Luizijana, Severna Karolina i Florida su neke američke države koje bi mogle biti posebno pogođene podizanjem nivoa vode. Procenjuje se da bi preko 30 država u SAD-u moglo izgubiti više od 10 odsto svoje ukupne površine do 2050. godine.

Luizijana bi mogla biti posebno teško pogođena, prema izveštaju, sa 2,4 miliona hektara pod vodom do 2050. Na obali Luizijane, Terebonne Parish bi mogao da bude poplavljen 77 odsto svojih površina, potencijalno potopivši 5.700 zgrada.

U okrugu Dare na spoljnim bankama Severne Karoline, na primer, 27 procenata površine će biti u opasnosti od poplava do 2050. godine, što bi potencijalno moglo da potopi nekretnine i zgrade u vrednosti od 875 miliona dolara. Okrug Monro na Floridi Kiz mogao bi da bude poplavljen 19 odsto svojih površina, što predstavlja 700 miliona dolara u nekretninama i zgradama.

Do 2100. skoro 9 miliona hektara – površina skoro veličine Nju Hempšira – biće pod vodom, uključujući 3,2 miliona hektara u Luizijani, ili oko 3 procenta njene kopnene površine, navodi se u izveštaju. 9 miliona hektara obuhvata 300.000 zgrada i 109 milijardi dolara vrednih nekretnina. Sve u svemu, države u Novoj Engleskoj i na obali Pacifika suočavaju se sa najmanjim potencijalnim gubitkom zemlje.

Istraživači Climate Central kombinovali su najnovije modele porasta nivoa mora koje je prošle godine objavila Međuvladina komisija za klimatske promene sa podacima NOAA koji pokazuju nivoe obalne plime. Oni su kombinovali svoju analizu sa evidencijom poreza na imovinu kako bi utvrdili koje parcele se suočavaju sa budućom pretnjom od poplava i kolika je vrednost ugroženih nekretnina.

Poljoprivreda

Vrhunske poljoprivredne i prehrambene kompanije mogle bi izgubiti do četvrtine svoje vrednosti do 2030. ako se ne prilagode novoj vladinoj politici i ponašanju potrošača vezanih za klimatske promene, rekli su u novom izveštaju aktivisti koji su povezani sa Ujedinjenim nacijama.

Istraživanje koje će biti predstavljeno u utorak je sagledalo kako bi 40 velikih kompanija, uključujući poljoprivredne proizvođače i trgovce hranom, moglo da prođe pod scenarijima koji se nazivaju ključnim za smanjenje emisija, kao što je da vlade nameću cene emisija ugljenika ili ako potrošači smanje potrošnju mesa.

Studija, koju je pregledao Rojters, pokazala je da bi vrednost kompanija opala u proseku za oko 7 odsto do 2030. godine, što je ekvivalentno gubicima investitora od oko 150 milijardi dolara, ako ne usvoje ove nove prakse.

Studiju je objavljena u sklopu “Race to Zero”, kampanja koju podržavaju UN za rešavanje klimatskih promena. Istraživači su koristili podatke kompanije Vivid Economics, koja je deo konsultantske firme McKinsey & Co. Izveštaj će biti predstavljen na Climate Week-u u Njujorku, nizu događaja vezanih za okupljanje svetskih lidera u gradu.

Bekers je rekao da nalazi pokazuju važnost prethodnih poziva investitorima i kompanijama da eliminišu robu vezanu za proizvode poput stoke, palminog ulja i soje koji doprinose krčenju šuma. Više od 100 globalnih lidera prošle godine obećalo je da će zaustaviti i preokrenuti krčenje šuma i degradaciju zemljišta do kraja decenije.

Foto: Siniša Pašalić / Ringier

Kafa je jedan od najboljih primera značaja klime za sam uzgoj proizvoda. Smanjen prinos kafe u Brazilu, najvećem svetskom uzgajivaču, mogao bi da izazove naglo povećanje cena kafe širom sveta u narednim mesecima. Prema podacima o trgovanju, fjučersi kafe porasli su za skoro 90 odsto prošle godine nakon što su suša i mrazevi uticali na brazilsku proizvodnju.

Pored Brazila, plantaže u Kolumbiji, još jednom velikom izvozniku kafe, takođe su bile pogođene vremenom vlažnijim od uobičajenog. A slična situacijaje i sa pirinčem u Indiji. Ova država je zabranila izvoz pirinča jer je smanjena njegova proizovodnja zbog obilnih monsuna.

Prema nekim procenama, navodi Volstrit žurnal, očekuje se da će ovogodišnji prinosi na nekim farmama biti manji za 50%.

Klimatske promene u Srbiji

Srbija se u prethodnim mesecima suočavala sa visokim temperaturama i sušom. To je izazvalo velike probleme sa vodostajima reka. Veliki problemi su nastali zbog niskog vodostaja Dunava jer je rečni saobraćaj bio onemogućen, a na pojedinim delovima još nije sanirana šteta, pa je tako roba vredna milione ostala zarobljena. Stručna istraživanja pokazuju da mi imamo povećanu učestalost pojave suše kao i njeno trajanje.

Prema rečima dr Ane Vuković Vimić, profesorke na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu, prosečna temperatura u Srbiji u poslednjih 10 godina je za 8 stepeni viša od sredine 20 veka. Pa tako ako gledamo industrijski period sigurno je dva stepena toplije, a srednja globalna jedan stepen, što pokazuje da se mi nalazimo u regionu koji se više zagreva.

Foto: Vladimir Šporčić / Tanjug

Zagrevanje nije karakteristočno samo za letnje mesece, već za sve sezone, što ugrožava, što dodatno remeti proizvodnju hrane i potrošnju energije.

Pofesorka dr Ana Vuković Vimić kaže da ono što na čemu se sada radi jeste da se se izrađuje nacionalni plan adaptacije, gde će morati nu svakom sektoru da se urade određene mere prilagođavanja da bi sektor mogao normalno da funkcioniše i da ne bi imali gubitke i u proizvodnji energije i hrane, kao i da bi smanjili posledice u drugim pogođenim sektorima.

Svuda u svetu klimatske promene su jedno najvažnijih pitanja i Vlade zemalja na različite načine pokušavaju da preventivno deluju bi sanirale štetu koju klima prouzrokuje.

Želite da vam “Blic Biznis” donosi najnovije i ekskluzivne informacije o ekonomiji i dešavanjima u svetu biznisa, da čitate o uspesima i padovima srpskih privrednika, ali i poslovima koji u Srbiji i svetu donose novu eru u biznisu. Postanite i vi deo kluba koji čini više od 100.000 ljudi. Prijavite se na newsletter i na mejlu očekujte najaktuelnije i najekskluzivnije informacije.

Social Media Auto Publish Powered By : XYZScripts.com