Излози бутика и радње су већ недељама облепљени натписима, рекламама и снижењима. Међутим, оно што се често деси је да то што је на излогу нема у радњи. Душан Узелац истиче да таква врста рекламе даје резултате продавцима.
„Ми смо сведоци једне трговачке транзиције, јер ми усвајамо неке праксе које су на Западу итекако дале резултате. То су све опробани маркетиншки трикови не би ли продали више. То је оно што и нама нуде данас овде. Све су то трикови који би нас увукли у продавницу, то не мора обавезно да значи да ће нас преварити. То је мало тешка реч, али може да се каже да је то све спектар трикова и маневара који користе не би ли вас привукли да уђете у продавницу, а у том моменту када уђете, онда је већ много лакше и да вам узму неки новац”, објашњава Узелац.
Сведочимо томе да у свету за „црни петак” буду редови испред продавница, али и све оно што претходи „црном петку”, а касније и „сајбер понедељку” изазива велику пажњу купаца. Међутим, у Србији то и даље није толико заживело. Говорећи о томе да ли ове године можемо да очекујемо веће попусте, Узелац каже да тешко да могу да буду већи попусти.
„Ти попусти никада нису ни они прави попусти као што су на Западу. Да појаснимо, на Западу постоје пореске олакшице продавницама које своје залихе очисте пред фискалну годину. То је оно што генерише те трговачке празнике за њих и они то фокусирају око божићних и новогодишњих празника зато што смо тада најсклонији већој потрошњи и даривању. Све то они врло вешто знају и управљају тиме”, поручује Узелац.
Истиче и да је код нас из године у годину „црни петак” све популарнији и ишчекиванији.
„Трговци га оглашавају све јаче и то је, у ствари, само позив у продавнице, а свесни смо тих манипулација са ценама да они их држе на неком нивоу, можда благо и подигну, да би то математички представили као снижену цену”, наглашава Узелац.
Не можемо да се боримо против трговачких трикова, све је до нас
Указује да се трговци служе веома моћним маркетиншким, али и психолошким триковима, али да ми треба да се потрудимо да не играмо ту игру.
“Тешко је не одреаговати на све те позиве, то су врло моћни маркетиншки и психолошки трикови које користе. Да не причамо о бојама које користе, сви тржни центри немају прозоре да вас дезоријентишу, немате тамо ни сат, ни прозор да видите да ли је пао мрак. Пријатно је окружење, музика, мирис, чак и мирисне ноте пуштају не би ли вас навили на лакшу потрошњу”, каже Узелац.
Истиче да је да не можемо да се боримо против тих трикова.
“Ми треба да кренемо из нашег угла, из нашег новчаника, из нашег џепа и да меримо сваку ствар према вредности коју она доноси у нашим животима. То овако звучи мало филозофски, али управо на тај начин вам ништа не значи што је нешто са 10.000 динара сада 5.000 динара, ако то у вашем животу не вреди ни три, то је и даље скупа ствар”, објаснио је Узелац.
Његов савет је да раздвојимо жеље од потреба.
„Оно што стварно вам чини живот срећним од онога што вам чини тренутак срећним. Ниједно ни друго није погрешно. Само измерите оно што купите, спремите буџет. Значи, пре него што одете у продавницу, бар ментално реците могу да приуштим 5.000, 10.000, 50.000 динара како ко може и на тај начин у ствари вежбајте јачину контроле над буџетом. То је дугорочно успешна стратегија без реакције на то што кажу трговци да ли данас јефтиније него јуче или ће бити скупље сутра, па да вас присиле да доносите одлуку”, саветује Узелац.
Онлајн куповина – склонији смо импулсивности
Сада не морамо да изађемо из куће да бисмо обавили куповину, али онлајн куповина има и неке мане – на тај начин смо склонији импулсивној куповини.
„Размислите шта вам треба, коју верзију тог производа желите. Оно што је практична ствар код онлајн куповине, ви имате 14 дана законски да се предомислите без да образлажете продавцу зашто враћате производ. Узмите то у обзир, то је на неки начин лакша, можда мање одговорности носи та куповина”, додаје Узелац.
Истиче и да треба да бирамо сајтове које можемо да препознамо као валидне.
„То значи погледајте информације о самом сајту, о контакту, да ли ту постоји адреса, ПИБ, матични број фирме, јер то мора да буде фирма да би ви могли да се позовете на овај претходни закон. Све остало су, да кажем, неки онлајн трговци који су са неких тезги прешли на онлајн. Не значи да нећете добити адекватан производ, али нећете можда добити искуство које бисте добили са званичном продавницом”, каже Узелац.
Када купујемо на рате неопходна је математика
Често нам је куповина лакша ако купујемо на рате или на чекове. Узелац напомиње да треба бити обазрив, као и да је неопходно да добро прорачунамо.
„Математика је неопходна, није то нека компликована математика, али морамо преузети одговорност над нашим финансијама и то је оно што је у позадини сваке одлуке о куповини. Није проблем купити нешто што ћемо отплаћивати наредних пет година, али морамо бити свесни да ћемо наредних пет година део својих прихода одвајати на име данашње куповине. Значи задужићемо будућег себе за данашњи избор”, каже Узелац.
Није погрешно, додаје, али ако свесно пристанете на то онда нећете бити љути што вам наплаћују рату, јер знате што сте купили.
„А често се дешава да грађани буду љути на банку, јер им они наплаћују рату, не сећајући се да су стварно нешто купили што им је учинило задовољство”, закључује Узелац.