STRUČNJACI O FINANSIJSKOJ DILEMI Da li menjati ušteđene evre u dolare čija vrednost raste zavisi od nekoliko faktora

Evro je u avgustu dostigao paritet sa dolarom i prvi put je pao na najniži nivo u poslednjih 20 godina, a američka valuta poslednjih meseci stalno jača. Mnogi veliki igrači iskoristili su ove promene na deviznom tržištu da profitiraju na kursnoj razlici, a građani se pitaju šta je za njih pametnije i isplativije – da štednju koju imaju i dalje ostave u evrima i dinarima ili da je konvertuju u dolare.

Foto: shutterstock

U Narodnoj banci Srbije kažu da je očuvano poverenje građana u stabilnost i sigurnost poslovanja banaka, kao i u sigurnost njihovih štednih uloga, tako da pojačani globalni geopolitički rizici nisu prekinuli trend povećanja ukupne štednje stanovništva u bankama koji se beleži duži niz godina.

Prema podacima NBS, građani u bankama čuvaju 14,3 milijarde evra, a od početka godine je štednja stanovništva uvećana za 650,5 miliona evra u odnosu na kraj prošle godine. Najveći deo štednje, čak 94,7 odsto je u devizama, dok je svega 5,3 odsto u dinarima. U okviru devizne štednje, najveći deo od oko 89 odsto ili 12 milijardi evra odnosi se na štednju u evrima, za koju u NBS kažu da tokom čitave godine kontinuirano raste.

Posmatrano po broju štednih uloga, kojih u bankama ima više od 5,1 miliona, u strukturi devizne štednje dominiraju takozvani “sitni” ulozi, pa je tako najviše uloga vrednosti do 500 evra, dok na oko 4,7 miliona naloga građani štede manje od 10.000 evra.

Stručnjaci kažu da građani koji imaju ušteđevinu od po nekoliko hiljada evra ne treba da se zaleću i da prebacuju štednju iz evra u druge valute. Napominju i da je takvo ulaganje rizično, zbog variranja vrednosti između evra i dolara. Dolar je ovih dana na nivou iznad 119 dinara, dok je evro oko 117 dinara.

Promena kursa može “pojesti” i kamatu

Profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji Mališa Đukić kaže da svaka konverzija i štednja u drugoj valuti, bez obzira da li je to američki dolar ili švajcarski franak, koji se takođe spominje, podrazumeva postojanje deviznog rizika.

“To znači da, u zavisnosti od ponude i tražnje za dolarom u odnosu na evro, vrednost dolara može da ojača, odnosno dolar može da oslabi. U zavisnosti od kretanja kursa, onaj ko raspolaže tom valutom, može da dobije ili da izgubi. Taj gubitak može biti značajno iznad same kamate na štednju, odnosno može premašiti iznos kamate koju naplatite”, objašnjava profesor.

Tako se može desiti da promena kursa, odnosno eventualno jačanje evra, “pojede” i kamatu, odnosno zaradu. On napominje da je ključno podvući da je to dodatni rizik za onoga ko štedi ili planira da štedi, jer su se devizna tržišta pokazala u poslednjih nekoliko godina da mogu značajno da fluktuiraju, da jedna valuta može značajno da dobije ili da izgubi u kratkom vremenskom periodu.

“Ne bih nikada savetovao nekome ko ima averziju ka riziku da to čini, jer takve transakcije već spadaju u špekulativne, gde vi procenjujete da će doći do jačanja odnosno pada vrednosti jedne valute u odnosu na drugu”, kaže Đukić.

On napominje da ljudi koji se profesionalno bave transakcijama na deviznim tržištima bukvalno mogu od toga da zarađuju, ali ukazuje da pojedinca koji ima štednju ne bi savetovao takvu vrstu taransakcija, jer to vrlo brzo može da stvori dodatan gubitak za tu osobu.

“Evropa će braniti evro”

Generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Vladimir Vasić kaže da je za građane koji imaju ušteđevinu uvek bolje da se drže dinara ili evra, jer su to “naše valute”.

“Evropa će braniti evro, ne zbog nas, nego zbog njih, tako da će to sve biti u redu i ne očekujemo neke veće oscilacije kursa. Vrednost dolara varira jer je trgovinska valuta, ali je to valuta sa drugog kontinenta i građani nemaju mnogo ni priliva, ni odliva dolara, kao ni naša privreda. Naša trgovina sa EU je u evrima i uvoz i izvoz, a i doznake iz inostranstva su u evrima i to je dodatnih oko 3 milijarde evra godišnje. Dolari i švajcarci su i dalje egzotika, i trgovinu i štednju u tim valutama bih ipak prepustio investicionim stručnjacima koji barataju stotinama miliona, pa njih ne boli mnogo milion ili dva gore-dole”, smatra Vasić.

Zbog niskih kamatnih stopa štednja poslednjih godina nije bila mnogo isplativa, pa su građani koji imaju višak novca uglavnom ulagali u nekretnine. Oni koji su imali manje iznose, očigledno su ipak zadržali poverenje u banke, s obzirom da je štednja u bankama i sa niskim kamatama rasla. Sa rastom kamatne stope, povećane su i kamate na štednju. Krajem avgusta prosečna kamata na štednju u evrima je je iznosila 1,62 odsto, a sada pojedine banke nude kamatu i do 3,5 odsto, ali pod uslovom da se sredstva oroče na 36 meseci, dok je na godinu dana kamata sada i do 2,5 odsto.

(Euronews)

Želite da vam “Blic Biznis” donosi najnovije i ekskluzivne informacije o ekonomiji i dešavanjima u svetu biznisa, da čitate o uspesima i padovima srpskih privrednika, ali i poslovima koji u Srbiji i svetu donose novu eru u biznisu. Postanite i vi deo kluba koji čini desetine hiljada menadžera. Prijavite se na newsletter i na mejlu očekujte najaktuelnije i najekskluzivnije informacije.