Европски суд за људска права наложио је граничној полицији Србије, да се уздржи од протеривања курдских држављана, мајке са двоје деце, са аеродрома “Никола Тесла” у Турску. Оцењује да би породица у Турској могла да буде изложена политичком и етничком прогону. То је друга привремена мера Србији за нешто више од месец дана, а осма од 2013. године.
Тек пошто је на папиру написала реч азил, околности за мајку с двоје деце на београдском аеродрому се мењају. Одлуку чекају у једном од центара за прихват тражилаца азила. Невладине организације подсећају да нису ни први ни једини којима од одлуке полиције на аеродрому све зависи.
Никола Ковачевић из Центра за истраживање и развој друштва ИДЕАС рекао је да је био и случај иранског политичког активисте којег је свако могао да пронађе на Гуглу и да је уписао његово име видео би да је политички затовреник. Додао је да не зову за све случајеве, већ за оне који са собом имају доказе.
Када је реч о курдској породици на који се односи одлука Европског суда за људска права од полиције нисмо успели да добијемо став о овом и сличним случајевима. Када је реч о Фронтексу, чији су службеници такође присутни на београдском аеродрому, одговорили су нам да у Србији нису укључени у операције враћања као и да нису у позицији да коментаришу.
Оне који су заиста угрожени није лако препознати ни на границама Европске уније. Немачка на пример бележи 2.500 хиљаде недозвољених улазака, 1.500 особа које су враћене с границе и 340 ухапшених.
Критичари нових мера то не виде као добар резултат јер је од марта у ту земљу улазило између седам и осам хиљада људи.
Дописник РТС-а из Немачке Ненад Радичевић истиче да је притисак десничара на владу Олафа Шолца да заоштри политику је довео до тих контрола, али и да се депортује 28 људи иако немају дипломатске односе с Талибанима у Кабулу јер им није одобрен азил пошто су чинили кривична дела.
Додао је да су притисци довели и до тога да се расправља о депортацији сиријских избеглица које поједине земље, попут Данске, сматрају безбедном зоном.
Слетање у Београд за неке је почетак филмске приче. Никола Ковачевић навео је пример мушкарца из Ирана који сада има уточиште у Великој Британији, а да је 2016. стигао на београдски аеродром где је био као Том Хенкс у филму “Терминал”, као и да се борио да га не врате у Иран 30 дана.
Земље Европске уније у 2023. години примиле су више од 1,1 милион захтева за међународну заштиту. Према подацима Агенције Европске уније за азил, то је и највећи скок након избегличке кризе 2015. и 2016. године.