Европска комисија предложила је да власници српских пасоша које издаје координациона управа за Косово и Метохију могу од јануара без визе да путују у земље Европске уније. Портпарол ЕK Кристијан Виганд каже да је следећи корак да предлог размотре Европски парламент и Савет Уније.
Стефан Сурлић је истакао гостујући у Јутарњем програму да би се на тај начин решио проблем многих Срба који немају никаква документа издата од стране Приштине, већ имају пасоше издате од стране координационог тела и да су они трпели једну врсту дискриминације свих ових година.
Проблем је, указује био нерешив самом чињеницом што живе на КиМ и деле судбину и Срба и Албанаца који нису имали право да путују у Европску унију без виза.
“Сада се овај проблем решава, јер да није било интервенције Београда могли смо да дођемо у једну парадоксалну ситуацију да се обезбеђује визна либерализација за Албанце који имају документа издата од власти у Приштини, а да Срби који имају пасош издат од институција Републике Србије, а који живе на КиМ не могу да путују”, наглашава професор.
Преговори без “трилатерале”
Претходно су у Бриселу, одржани преговори Београда и Приштине на техничком нивоу без очекиваног трилатералног састанка.
Петар Петковић, директор канцеларије за КиМ, рекао је да је главна тема био нацрт статута Заједнице српских општина, као и првих и конкретних корака у њеном формирању.
Међутим, главни преговарач Приштине Бесник Бисљими изјавио је да на састанку у Бриселу са изаслаником ЕУ за дијалог Мирославом Лајчаком није разговарао о нацрту статута Заједнице српских општина, иако је потврдио да је то било на дневном реду.
За Сурлића је ипак позитиван утисак да се коначно разговара на нивоу експертских тимова и да је, како каже, нешто конкретно на столу, без обзира на то што Приштина то негира, постоји одређени нацрт статута.
“Наравно, далеко је то од било какве фактичке промене стања на терену и примене Заједнице српских општина, али видимо једну континуирану решеност и учињених актера да ЗСО мора да буде приоритет у дијалогу. Нажалост, изостало је то да се они директно сусретну и разговарају, али то је процена Лајчака и његовог тима да је можда боље да се ти текстови, односно примедбе, сугестије оба тима приближе што више, па тек онда да дође и до директног сусрета где би се разматрали одређени чланови статута заједнице српских општина”, сматра Сурлић.
“Курти припрема јавност за тежак уступак”
Мисли да поруке које шаље Приштина да не желе да разговарају без неког потписа, треба узети са резервом, јер, истиче, међународни актери постављају услов за условом и не одустају од ЗСО.
“Аљбин Курти је на почетку свог мандата рекао да нема ништа од ЗСО, потом је рекао нема ништа од заједнице са етничким предзнаком, затим није то заједница, то је неки облик самоуправљања, да би на крају рекао ‘статут који сам добио је позитивнији у односу на ове раније предлоге и о њему се може разговарати’. Значи да ипак видимо ту једну еволуцију у којој он заправо припрема своју јавност за један тежак уступак”, наводи професор.
Који су даљи кораци
Бесник Бисљими је поручио да Приштина неће започети рад на формирању ЗСО без потписивања три споразума.
Сурлић објашњава да је Курти приликом недавног сусрета са европским лидерима, нагласио да би потписао европски предлог, познат као немачко-француски предлог, сада већ дефинисан као споразум.
Додаје и да је реч и о потписивању анекса из Охрида, као саставног дела тог предлога и, треће, споразуму о Заједници српских општина, односно статуту и предлогу од стране Европљана.
“Идеја је била да се кроз овај документ о ЗСО и формално Београд обавеже на све остале тачке тог документа, што је за Београд у овом тренутку неприхватљиво. Пре свега још што се тиче чланства у свим међународним организацијама, што уједно значи и евентуално чланство у јединим нацијама и било какав помен признања независности Косова”, истиче Сурлић.
Оцењује да је дијалог најбоља опција и да се о нечему конкретном разговара и да би, како каже све било једна јалова прича уколико би се они састојали, а не би било никаквог документа.
“Сада постоји јасан приоритет од стране медијатора, наметнута тема и конкретан текст. И зато то видим као помак. Значи, не разговарамо о неким имагинарним принципима, критеријумима за Заједницу српских општина, него о члановима, како ће она уистину функционисати”, закључује политиколог Стефан Сурлић.
“Померање споменика велики дипломатски скандал”
Након померања споменика палим српским војницима у Првом светском рату 1912-1918, амбасада Француске је саопштила да ће размотрити “техничке могућности” како би сви споменици на гробљу у Приштини били враћени на своје место, “а да то укључи и нову спомен-плочу у сећање на француске војнике који су изгубили животе током службе у оквиру КФОР-а.
“Мислим да је то један велики дипломатски скандал, поготово када смо чули образложење представника Француске у Приштини који су рекли да су то самоиницијативно урадили и да је то због неког притиска јавности ранијих година, јер су сметали у медијским извештавањима да иза амбасадора стоји плоча посвећена српским жртвама”, наглашава Сурлић.
То, додаје, шаље две поруке. Прва је смелост да се покрећу приватне иницијативе и мимо чак знања локалне самоуправе, мимо знања епархије Рашко-Призренске која је надлежна за православно гробље и за његово одржавање
То, указује, показује једну врсту бахатости и шаље поруку и Србима, али на неки начин и Албанцима.
“Друго, мислим да је порука која се шаље један својеврстан историјски инжењеринг. Значи, да се кроз последњи сукоб и непријатељство Срба и Албанаца, кроз ту визуру гледа свака жртва у прошлости и онда се негира, наравно, велика жртва коју српски народ дао у Балканским ратовима и у Првом светском рату, а то је непоштовање од свих, а поготово од Француске, имајући у виду нашу заједничку историју, поготово у том периоду”, поручује Сурлић.