У акцији Европола и Интерпола, пре неколико дана, у више земаља ухапшено је 39 сексуалних предатора. Србија је у тој акцији пружила подршку, али на територији наше земље није било привођења. Из канџи злостављача спасено је троје деце, која су била део ланца трговине људима. У Србији се годишње пријави најмање 400 случајева сексуалног злостављања деце, а све чешће жртве постају и манипулацијом фотографија и снимака уз помоћ вештачке интелигенције. Траума коју деца доживе остаје до краја живота и носи бројне последице.
Једанаест и по година затвора за хранитеља из Шида који је силовао штићеницу – један је од ретких случајева сексуалног злостављања који је добио судски епилог. Тек свако пето дете жртва осмели се да злостављање пријави. Прва баријера најчешће су страх и одсуство подршке најближе околине.
“У нашим случајевима се показало да су кључни били не стручни људи него сама околина и најближи пријатељи који су охрабривали жртве да кажу оно што трпе и ту је заправо за нас био кључ. Зато је важно да свако од нас зна да јесте подршка, без обзира на своје знање”, истиче Игор Јурић из Центра за несталу и злостављану децу.
Дете призна да је било жртва тек кад на видело изађу друге последице – анксиозност, депресија, самоповређивање. Када деца постану део ланца трговине људима, проблема је још више.
“У оваквим ситуацијама много је комплексније бавити се пацијентима који су већ направили неку тврду одбрамбену снагу у својој личности, коју треба пробити и тек онда поново пресложити те трауматизоване деривате и црте личности које су измењене за до краја живота”, објашњава клинички психолог Душан Вуковић.
У том ланцу, тврде упућени, могу да заврше и деца која побегну од куће. Свако шесто дете које нестане, показују подаци, трпи сексуално злостављање у сопственом дому.
“Морамо да будемо свесни да дете тражи оно што му недостаје у свом окружењу, па је често то недостатак љубави, пажње или слично. Предатори то јако добро знају и јако вешто користе. Зато морам да напоменем, немојмо да осуђујемо децу која беже из својих средина”, наглашава Игор Јурић.
“Школе морају бити у приправности да реагују по правилницима”
Деца све чешће постају жртве и у школи. Пријављено је да су у Лозници, Краљеву и на Новом Београду дечаци користили апликације вештачке интелигенције како би ликове другарица из школе убацили у експлицитне фотографије и видео-снимке.
“У року од неколико минута, обичним прегледавањем Инстаграм профила или Тик-ток профила могу извући фотографије и направити кратак клип, што значи да је могућност злоупотребе јако велика. Школе морају бити у приправности да реагују по правилницима који су им дати, а родитељи морају да обрате много више рачуна шта њихова деца конзумирају од садржаја и да ли је случајно њихово дете потенцијална жртва”, истиче стручњак за безбедност деце на интернету Катарина Јонев Ћираковић.
Потпуних података о сексуалном искоришћавању деце нема, али статистика која је позната је црна. Свако пето дете у Србији доживело је неки облик сексуалног узнемиравања, а свако треће неки облик насиља на интернету.