Oko 10,6 odsto Evropljana nije bilo u stanju da održi svoje domove adekvatno toplim 2023. godine. To je za 1,3 odsto više u odnosu na 2022. godinu, što je porast koji naglašava uticaj krize troškova života na potrošače, uključujući veće račune za energiju, objavila je Evropska komisija u pregledu mera koje bi trebalo da ublaže problem energetskog siromaštva.
Poslednjih godina, zemlje EU nastojale su da podrže one koji pate od energetskog siromaštva putem hitnih mera, kao što su programi podrške, energetski vaučeri i naknade za grejanje, mada one nisu bile osmišljene za rešavanje osnovnih uzroka energetskog siromaštva, navodi se u izveštaju, saopštili su iz EK.
Da bi se to dogodilo, potrebna su dugotrajna strukturna rešenja za zaštitu i osnaživanje potrošača. To je upravo ono što je Evropska komisija imala za cilj revidirajući veliki deo svog evropskog zelenog zakona o revidirane direktive o energetskoj efikasnosti i energetskim performansama zgrada postavljaju ambiciozne ciljeve za najugroženija domaćinstava koja se suočavaju sa energetskim siromaštvom o nedavno su usvojena nova pravila u vezi sa dizajnom tržišta električne energije, kao i dekarbonizovanim gasovima i vodonikom, koja će poboljšati prava i zaštitu potrošača u snabdevanju električnom energijom i prirodnim gasom.
Nova pravila će potrošačima dati pravo da biraju između niza ugovora s mogućnošću da imaju, paralelno, više vrsta ugovora o električnoj energiji kako bi najbolje odgovarali njihovim različitim energetskim potrebama. To znači, na primer, da bi potrošač mogao imati ‘ugovor s fiksnom cenom’, osiguravajući predvidljive troškove za svoje glavne energetske potrebe u domaćinstvu, a istovremeno ima i ‘ugovor sa dinamičnom cenom’ za punjenje toplotne pumpe ili električnog automobila u bilo koje vreme, prenosi AERS.
Istovremeno, zemlje EU će morati da svim raspoloživim sredstvima bolje zaštite ugrožene i energetski siromašne kupce od isključenja struje ili gasa.