Ona je, na prezentaciji “Izveštaja o inflaciji – novembar 2024.” u centralnoj banci, rekla da bi međugodišnja inflacija u narednom periodu trebala postepeno da usporava i da se krajem naredne godine približi centralnoj vrednosti cilja.
“Takvom kretanju inflacije najviše će doprineti i dalje restriktivni monetarni uslovi, usidravanje srednjeročnih i kratkoročnih inflacionih očekivanja u granicama cilja, kao i niža uvozna inflacija i pad svetske cene nafte koja se očekuje”, rekla je Tabaković.
Ona je navela da se očekuje i da će zarade realno posmatrano da rastu u skladu sa rastom produktivnosti, što, kako ističe, treba da doprinese smanjenju bazne inflacije i njenom približavanju ukupnoj inflaciji.
Tabaković je dodala i da se procenjuje da će rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) u ovoj godini iznositi 3,8 odsto i navela da bi ovogodišnji rast bio veći da nije bilo negativnih efekata suše na poljoprivrednu proizvodnju i proizvodnju struje iz hidroelektrana.
“Dodatno ubrzanje ekonomske aktivnosti, kao i ranije, očekujemo u naredne dve godine, na raspon 45 odsto, s centralnom vrednošću projekcije od 4,5 odsto”, rekla je ona.
Prema rečima Tabakovićeve dalji rast investicija u Srbiji, a koje bi u naredne dve godine trebalo da prestignu nivo od 25 odsto BDP, podržaće i generalno smanjeni globalni inflatorni pritisci i povoljniji uslovi finansiranja.
“Dodatnom potencijalu za investiranje doprineće i visoka profitabilnost privrede iz prethodnih godina i priliv po osnovu stranih direktnih investicija (SDI)”, rekla je guverner NBS.
Ona je podsetila i da je priliv SDI u Srbiju u devet meseci ove godine bio 3,6 milijardi evra, a ako se uključe preliminarni podaci za oktobar priliv je dostigao 3,9 milijardi.
“To je doprinelo da NBS na deviznom tržištu u deset meseci bude neto kupac deviza u iznosu od 1.990 miliona evra”, rekla je ona i dodala da je to doprinelo da su devizne rezerve na kraju oktobra od 28,3 milijardi evra znatno iznad svih kriterijuma koji se koriste za njihovu adekvatnost i predstavljaju važan stub odbrane od eksternih rizika.
Dodala je i da usled očekivanog ubrzanja investicionog ciklusa, NBS projektuje da će učešće deficita tekućeg računa u BDP ove godine biti na nivou od oko 4,7 odsto, a u naredne dve godine oko pet odsto, što je u granicama eksterne održivosti.
Ona je navela i da je ostvareni fiskalni prostor za povećanje investicija, koje bi i naredne godine trebalo da se zadrže na nivou od 7,3 BDP-a.
Prema njenim rečima, to neće narušiti opadajuću putanju učešća javnog duga u BDP koje je na kraju septembra 46,8 odsto i znatno je ispod granica Mastrihta koji je 60 odsto.
Kako je istakla očuvanju povoljne eksterne pozicije i u narednom periodu doprineće visok i projektno i geografski rasprostranjen priliv SDI koji se procenjuje da će biti oko prošlogodišnjeg nivoa.
Tabaković je podsetila i da je Srbija dobila kreditni rejting investicionog ranga od agencije Standard & Poors, jedne od tri najeminentnije svetske rejting agencije, kao i uspešan završetak četvrtog razmatranja aranžmana iz predostrožnosti s Međunarodnim monetarnim fondom MMF i dogovaranje novog savetodavnog aranžmana koji ne podrazumeva povlačenje finansijskih sredstava.
“Srbija je prvi put u istoriji dobila investicioni rejting, a najznačajniji očekivani pozitivni efekti u tom smislu su povoljni uslovi finansiranja države i privatnog sektora i dodatna prepoznatljivost Srbije na svetskoj investicionoj mapi”, rekla je guverner NBS.
Tabaković je zaključila i da postignuti rezultati nisu došli preko noći i da su zarađeni “osmišljenom i odgovornom” ekonomskom politikom.
“NBS je sa svoje strane imala jasan mandat, nezavisnost u izboru instrumenata delovanja i efikasnu koordinaciju s Vladom Srbije uz konstruktivnu saradnju s finansijskim sektorom i jedino je na taj način mogla uspešno da odgovori na brojne izazove iz međunarodnog okruženja uz očuvanje makroekonomske stabilnosti i izgleda za dinamičan privredni rast, koji su ključni faktor zaposlenosti kao i sigurnosti primanja građana”, rekla je ona.
Očekujem sniženje neopravdano podignutih cena
Guverner Narodne banka Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković izjavila je danas da očekuje da će cene onih proizvoda koje su neopravdano povećane biti snižene.
“Ne očekujem poseban rast cena bilo kojih proizvoda, u meri u kojoj mi kao domaći akteri možemo na to da utičemo, mislim i na NBS i na Vladu Srbije, već naprotiv očekujemo snižavanje određenih cena koje su imale, slobodno mogu da kažem neopravdan rast”, rekla je ona na prezentaciji “Izveštaja o inflaciji – novembar 2024.” u centralnoj banci Srbije.
Tabaković je dodala da ne bi volela da se veletrgovci, trgovci i uopšte maloprodaja, “inate” sa Vladom Srbije i prazne rafove zbog toga što kako kaže, “država radi svoj posao, a posao države je da sprečava monopolsko i kartelsko ponašanje”.
Kako je naglasila, država u tome neće popustiti i zaustaviti se, a ona očekuje i da će se odgovorno ponašati i svi ostali.
“Ne očekujemo povećanje cena, nego naprotiv, snižavanje neopravdano povećanih cena određenih proizvoda. Ono što se zovu geopolitičke tenzije, kontejnerski transport, svetske cene energenata, nafte, odnosno međunarodno okruženje je nešto na šta ne možemo da utičemo, ali na to možemo adekvatno da odgovaramo”, rekla je guverner centralne banke Srbije.
Ona je navela i da se nada da se akcija Komisije za zaštitu konkurencije u kontroli cena neće zadržati samo na cenama hrane, već da će se proširiti i na druge proizvode, među kojima su i lekovi.
“Ja na primer, ne mogu da objasnim ničim zašto je lek koji ja koristim za svoje nežno srce, poskupeo preko 50 odsto u period od dve godine i to u jednoj od najjeftinijih apoteka u Novom Sadu gde redovno kupujem kao lojalan kupac”, rekla je Tabaković.