Владимир Орлић из Српске напредне странке, у емисији “Таковска 10”, каже да нормализација односа Београда и Приштине подразумева оно што је председник Србије Александар Вучић и објаснио…
“То подразумева да ћемо да разговарамо са људима из Приштине, да разговарамо о свим оним стварима које су важне за свакодневни живот људи, о стварима које се тичу олакшавања живота и релаксације односа између Срба и Албанаца”, наводи Орлић.
Подсећа да је председник Вучић рекао и шта за Србију не долази у обзир, шта су црвене линије и о чему не може да буде говора.
“Ништа што се тиче признања у било ком облику не долази у обзир, ништа што се тиче чланства такозваног Косова у Уједињеним нацијама. Никада ништа није крио од људи, говорио је врло отворено са чим се суочавамо, шта радимо и на који начин ћемо да се боримо”, каже Орлић.
Наглашава да председник Србије води рачуна о виталним државним и националним интересима, као и да се увек води истином, за разлику од оних који га нападају.
“Апсолутно право на сигурност – то је нормализација”
Снежана Пауновић из Социјалистичке партије Србије каже да нормализација односа на практичном нивоу значи да манастир Девич не треба да буде закључан 24 часа, да сестринство Пећке патријаршије не страхује од тровања рибе у сопственом рибњаку, да се грађани слободни крећу из места у место без да стрепе да ли ће их неко претући, да људи могу слободно да раде на својим имањима…
“Апсолутно право на сигурност, право на својину, елементарно људско право да живите тамо где сте се родили. То је нормализација”, истиче Пауновићева.
Каже да је све друго злоупотреба тог термина у дневно-политичке сврхе којој су склони и неки у Београду, а и албанска већина у Приштини.
“Француско-немачки споразум је издаја и капитулација”
Лидер Српског покрета Двери Бошко Обрадовић наглашава да представља већинску Србију која је против примене француско-немачког споразума, како каже – “новог западног ултиматума према којем Србија мора да призна лажну државу Косово”.
“Веома је важно да видимо ко је на којој страни. Са једне стране имате власт оличену у Александру Вучићу и Ивици Дачићу у неформалној коалицији са Драганом Ђиласом и онима који су окупљени око њега. Имате и подршку Весне Пешић, Вука Драшковића, Ненада Чанка, Чедомира Јовановића, Соње Бисерко и многих других који су за прихватање новог западног ултиматума по сваку цену”, наводи Обрадовић.
Каже да је на другој страни 80 одсто грађана Србије “који су против признања лажне државе Косово”, уз државотворни блок и интелектуалну Србију која се противи новом западном ултиматумом.
Обрадовић сматра да је “председник Србије прекршио Устав и прихватио споразум који је признање лажне државе Косово”. Каже да се до нормализације односа не може доћи кршењем Устава, признавањем косовских пасоша, других докумената, територијалног интегритета и суверенитета.
“Све су то чланови 1 и 2 француско-немачког споразума. Не можемо да прихватимо ни члан 4, став 2 у којем пише да се Србија неће противити уласку лажне државе Косово у било коју међународну организацију”, наглашава Обрадовић.
Истиче да не треба било шта потписивати и прихватати оно што намеће НАТО у време док траје рат у Украјини. Сматра да треба ићи ка закону о суштинској аутономији, третирати албанску националну мањину као саставни део Републике Србије и ићи ка реинтеграцији Косова и Метохије у пуни уставно-правни поредак Србије.
На примедбу да су то само “лепе жеље”, Обрадовић каже да је француско-немачки споразум онда издаја и капитулација.
Сматра да преговоре треба вратити тамо где им је место – из Брисела у Савет безбедности Уједињених нација.
“Хајде да скупимо политичку храброст и донесемо важне одлуке”
Лидер Покрета слободних грађана Павле Грбовић каже да је чињеница да је споразум прихваћен усменим путем и да је постао политички обавезујућ за Србију.
“То је потврдио и господин Борељ.Тај споразум и све обавезе које проистичу из тог анекса који је прихваћен у Охриду постају део преговарачког процеса Србије у случају да жели да постане чланица Европске уније”, истиче Грбовић.
Сматра да политичка дилема на коју треба одговорити јесте да ли Србија жели да настави европски пут.
“Уколико желимо, знамо шта су услови. Уколико желимо, хајде да то урадимо што је могуће пре. Хајде да скупимо политичку храброст и да донесемо важне политичке одлуке. Ја дубоко верујем да Србија треба да буде у друштву оних земаља и да буде налик оним земљама у које наши људи долазе”, каже Грбовић.
Истиче да је потпуно легитимно да неко мисли да Србији није место у том политичком простору, али да онда има обавезу да каже како ће држава надокнадити користи које има од сарадње са земљама Европске уније.
“То су земље са којима имамо највећу економску сарадњу, то су земље из којих долазе компаније које у овој земљи запошљавају више стотина хиљада људи. У случају њиховог одласка, људи који предлажу другачију политику не треба мени, него људима који тамо раде да објасне како ће им то надокнадити”, наглашава Грбовић.
Каже да у садржини споразума више нема промена, већ да је на реду избор да ли ће Србија бити део политичког простора који креирају они који су тај садржај понудили или то не жели да буде.
“Када је реч о самој садржини споразума, она није онаква каква бисмо желели да буде и мени није због тога драго, али је она логичан епилог тридесетогодишњег процеса развлашћивања и растакања државности Србије на подручју Косова и Метохије”, сматра Грбовић.
Каже да је историјска правда да ту горку пилулу која се налази пред Србијом прогутају они који су, како истиче, били креатори и спроводиоци најгоре политике у историји Србије – политике деведесетих година.
Цело гостовање Владимира Орлића, Снежане Пауновић, Бошка Обрадовића и Павла Грбовића у емисији “Таковска 10” погледајте у видео-снимку на почетку текста.