Ovaj dokument potpisali su Ministar građevinarstva saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić, regionalni direktor EBRD-a za Zapadni Balkan Mateo Kolanjeli i direktorka “Infrastrukture železnice Srbije” Jelena Tanasković.
Blic preporučuje
Kako je rekao Vesić, danas potpisani ugovor znači da će se utrošiti dodatnih 50 miliona evra u rehabilitaciju oko 200 kilometara postojećih pruga u Srbiji.
“Koliko je to važno za nas, odnosno za infrastrukturu i generalno za ministarstvo, najbolje pokazuje podatak da mi godišnje rehabilitujemo od svojih sredstava oko 100 kilometara pruga i na to trošimo između 20 i 30 miliona evra. Sada ćemo znači samo kroz ovaj ugovor duplirati broj kilometara pruga koje treba da rekonstruišemo”, rekao je on.
Ministar je naveo da u Srbiji ima skoro 3.400 kilometara pruga i da je rekonstrukcija neophodna na mnogim kilometrima.
“Upravo ćemo kroz ovaj projekat rekonstruisati one putne železničke pravce, koji nisu predmet velikih projekata, znači modernizacije i elektrifikacije, a koje su važne, jer kompletna železnička mreža treba da bude rekonstruisana i dovedena u stanje da naprosto može da se koristi”, rekao je Vesić.
Prema njegovim rečima, u poslednjih nekoliko godina, posebno sedam ili osam, nije se mnogo ulagalo u održavanje postojeće ne samo železničke već i putne i svake druge infrastrukturne mreže, i zato sada imamo situaciju da nas rekonstrukcije koštaju mnogo više nego da smo redovno održavali mrežu.
“Zato pripremamo moderan zakon o održavanju infrastrukture, kakav postoji u nekim zemljama EU, gde ćemo obavezati svakog upravljača, koliko mora novca iz budžeta da izdvaja za održavanje i snimanje stanja infrastrukture. Na taj način ćemo imati tačan pregled stanja i na vreme moći da ulažemo novac u održavanje, što će značiti manje novca za rekonstrukcije”, rekao je ministar građevinarstva saobraćaja i infrastrukture Srbije.
Kako je objasnio, insistiraće se na tome da svako preduzeće odvaja više novca za održavanje infrastrukture, posebno i zbog toga što već ove godine u saobraćaj ulazi i novih 108 kilometara brze pruge, koje je takođe neophodno održavati.
Vesić je podsetio i da je novac iz ugovora danas potpisanog EBRD već bila namenila Srbiji za druge namene, ali da je u oktobru prošle godine u razgovoru sa predstavnicima te banke, koji su, kako je naglasio, razumeli potrebu Srbije i prihvatili da ta sredstva budu preusmerena u hitnu rekonstrukciju postojećih pruga.
“Zahvalan sam EBRD, zahvalan sam infrastrukturi, Ministarstvu finansija i svima koji su dali svoju doprinos da danas dođemo do ovde i da imamo ovih dodatnih 50 miliona evra za rekonstrukciju postojećih pruga”, rekao je Vesić.
On je dodao i da će od ovog ugovora korist imati i privreda, jer kako je istakao što su naše pruge bolje, više će se koristiti za kargo saobraćaj koji donosi najveći prihod, a omogućiće i komforniji život ljudima koji žive pokraj pruga, jer će vozovi moći da idu i brže i sigurnije.
Regionalni direktor EBRD-a za Zapadni Balkan Mateo Kolanjeli rekao je novinarima da je cilj danas potpisanog ugovora unapređenje, bezbednosti, infrastrukture i železničkog sistema.
“Ovo je jedan važan deo našeg rada. Mi smo u međuvremenu imali 16 projekata u Srbiji u vrednosti od jedne milijarde evra i ovaj posao je takođe deo našeg strateškog fokusa. Vrlo je značajno što će realizacija ovog ugovora u velikoj meri uticati na unapređenje transporta roba u železničkom saobraćaju”, rekao je Kolanjeli.
On je naglasio i da je za EBRD pored finansijskog aspekta posla, značajno i unapređenje bezbednosti i uopšte smanjenje svih posledica klimatskih promena sa kojima se u današnje vreme suočavamo.
“Cilj nam je da unapredimo stabilnost sektora i da radimo i da doprinesemo tome da se Srbija približi EU”, rekao je Kolanjeli i dodao da je ovo prvi korak u tom pravcu.
Tanasković je navela da današnji ugovor sa EBRD predviđa rekonstrukciju 194 kilometara pruga na više od 15 deonica i kredit u iznosu od 50 miliona evra će biti iskorišćen u ovoj i narednoj godini.
Ona je naglasila i da je ugovor o zajmu i izvođenju projekta za obnovu infrastrukturne železničke mreže koji su danas u Vladi Srbije potpisali Ministar građevinarstva saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić, regionalni direktor EBRD-a za Zapadni Balkan Mateo Kolanjeli i ona, dokazuje da država i pored izgradnje brzih pruga za brzine preko 200 kilometara na sat ne zapostavljamo ni staru postojeću mrežu.
Foto: Snežana Krstić / Ringier
“Ovim pokazujemo koliko smo se mi zapravo okrenuli prema razvoju železničke infrastrukture“, rekla je ona novinarima u Vladi Srbije, a opširnije možete čitati u našem posebnom tekstu.
Cilj Projekta rehabilitacije i održavanje pruga, za koji je odobreno zaduživanje kod EBRD za Hitnu obnovu železničke infrastrukture Srbije u iznosu do 50 miliona evra, kako je danas navedeno je održavanje magistralnih i regionalnih pruga, unapređenje kvaliteta železničke infrastrukture i njeno dovođenje u funkcionalno stanje kojim se omogućava bezbedno odvijanje železničkog saobraćaja
U ciljeve spada i smanjenje rizika od akcidenata, povećanje bezbednosti putničkih i teretnih železničkih usluga, održavanje koloseka, kao i povećanje brzina i propusne moći pruga.
Foto: Snežana Krstić / Ringier
Deonice pruga koje će biti obuhvaćene ovim projektom su u najvećoj meri one na kojima je evidentiran veći broj nezgoda, odnosno iskliznuća kola i to su Ranžirne stanice Beograd “B” i “A” (Resnik i Rakovica), zatim Rasputnice “B”, “K” i “K1″(Jajinci), deonica Jajinci-Mala Krsna-Velika Plana, Beograd centar-Pančevo-Vršac, kao i Resnik-Požega-Vrbnica-državna granica, ali i Lapovo-Kraljevo.
Projekat se odnosi i na deonice Ruma-Šabac-Rasputnica Donja Borina-državna granica-(Zvornik Novi), Platičevo-Rasputnica “1”-Rasputnica”3″-Štitar, Smederevo-Mala Krsna, zatim Mala Krsna-Bor-Rasputnica”2″- Vražogrnac, ali i deonice Niš,Crveni Krst-Zaječar-Prahovo -državna granica, Pančevo-Zrenjanin- Kikinda, Subotica-Bogojevo-državna granica,Novi Sad-Odžaci-Bogojevo i Novi Sad, rasputnica Sajlovo-Rimski Šančevi-Orlovat.
Istaknuto je i da će projekat sprovesti “Infrastruktura železnice Srbije”.
Potpisivanju je prisustvovala i državni sekretar ministarstva finansija Ana Tripović, a podsetimo, ovom ugovoru je prethodio ugovor o zajmu koji je ranije potpisao ministar finansija Siniša Mali.
(Blic Biznis/Tanjug)