Италијански здравствени систем, који је имао завидну репутацију у целом свету, одавно је у кризи. Италијани одлазе у хитну помоћ не би ли лакше дошли до специјалистичког прегледа, јер за очног лекара се у просеку чека око 460 дана, на онколошки преглед 480, а за ехо колор доплер 520 дана. Чека се и до годину и два месеца за операцију постављања протезе кука. Последњи закон о буџету италијанске владе изазвао је разочарање и негодовање лекара који су најавили штрајк у целој земљи за 20. новембар.
Последњи подаци италијанске фондације “Ђимбе”, која се бави истраживањем прилика у здравству у Италији, указују на недостатак лекара, нарочито у ургентној медицини, којој фали њих 4.500, док недостаје још 10.000 медицинских сестара. Пацијенти на прегледе чекају и до годину дана, смене су изузетно дугачке, плате мале, а особље често нападају незадовољни пацијенати и њихова родбина.
Докторка опште праксе Елена Великоња каже да су пацијенти после пандемије анксиозни и долазе за сваку ситницу.
“Жале се да немамо времена за њих, што је донекле истина, јер смо затрпани бирократијом. Жале се и на то што на одређене прегледе морају дуго да чекају и траже од мене да напишем да морају хитно да се прегледају – у року од 10 или 30 дана. То не могу да урадим без основа, али чак и да могу, у центру за заказивање прегледа то не поштују и пацијенти чекају од шест месеци до годину дана, што је превише”, каже Великоња.
Председник синдиката лекара, др Пјерино ди Силверио, истиче да је здравство у Италији у великој кризи.
“Ништа не може да се реши ни лако, ни брзо. Цео систем мора да се мења. Треба улагати у лекаре опште праксе, јер пацијенти морају да се одвикну од тога да за све долазе у хитну помоћ. Лекари трпе физички и психички притисак, свакодневно у Италији буде нападнуто седам здравствених радника, али само 39 одсто њих то пријави, јер знају да се ништа неће променити. Лекари почињу да одлазе, јер нису довољно плаћени за притисак који трпе, јер треба да сачувају и своје ментално здравље”, сумира Ди Силверио.
Дуге листе чекања
У хитној помоћи у Италији у просеку се чека од око два до два и по сата, а дешава се да се чекање одужи и на пола дана и више, што ствара велике гужве и нервозу пацијената.
То је последица неорганизације и недостатка особља, али и чињенице да Италијани одлазе у хитну помоћ не би ли лакше дошли до прегледа. Наиме, уколико се заказује преглед преписан од лекара опште праксе, за очног лекара се у просеку чека око 460 дана, на онколошки преглед 480, а за ехо колор доплер 520 дана. Чека се и до годину и два месеца на операцију постављања протезе кука.
Великоња наглашава да је италијански здравствени систем тренутно у процесу великих промена, која се одвија у правцу приватизације.
“Имамо одличне лекаре, али нас је мало. Пацијенти нас пријављују и нападају за све, те су многи лекари изгубили и мотивацију за рад. Навикли су на одлично јавно здравство какво је било некада, у које се више не улаже. Данас да би се лечио, мораш и да платиш. Зато се многи који то могу да приуште одлучују за приватно здравствено осигурање”, закључује Великоња.
Приватизација
Прошле године у Италији је 4,5 милиона људи одустало од лечења. Од тога, половина њих из економских разлога, што је за 600.000 људи више него 2022.
По новом закону о буџету који је италијанска влада донела за 2025. годину, од очекиваних 3,7 милијарди евра за јавно здравство, обезбеђено је свега 900 милиона, док ће остатак бити пребачен на 2026. годину, што је изазвало оштре критике здравствених радника, али и самог министра здравља.
Између осталог, то значи и да ће бити одложено предвиђено запошљавање 30.000 нових здравствених радника.
Зато су здравствени радници Италије најавили за 20. новембар национални штрајк. Сматрају да влада чини све да уништи здравство по коме је Италија била добро позната у свету, тако што се окреће приватном сектору, којим, како наводе, владају мултинационалне здравствене компаније.
Истовремено Италијани имају велики страх од тога да ће се њихов здравствени систем претворити у амерички.