среда, 17.05.2023, 06:00 -> 06:03
Извор: РТС
Аутор: Александар Петровић
Понекад на новинским ступцима наилазимо на овештале а проблематичне фразе, док неким појмовима приписујемо значења која немају.
Трагедија је трагичнија ако не пазимо шта говоримо
ТРАГЕДИЈА И ЈЕЗИК. Језик у медијима често привлачи пажњу јавности, али изражавање оних који треба да буду пример правилности и ваљаног стила неретко је испод нивоа језичке културе и норме.
Посебно последњих недеља, када се говори о нападима чак и на ђаке, о људским трагедијама. У једној од вести могло се прочитати да „четворо преминулих већ на пријему нису давали знакове живота”.
Давати знакове живота је веома чест, али и сликовит готово преувеличан израз синонимичан са глаголом преживети.
Не може се рећи да је тај израз одлика доброг стила, што важи и за крвави пир у примеру: „Овако је хиљаде Београђана одало почаст онима који су страдали у крвавом пиру у основној школи.”
Синтагма крвави пир је експресивна, али у вестима из црне хронике није прихватљива (а питање је где јесте?), мада се, као и друге језичке новотарије, уобичајила.
У истом примеру упитан је и израз одати почаст, питамо се да ли му је овде место. Јесте, Матичин речник даје пример одати почаст погинулима, мада се чини да је у нашем случају примерније било рећи да су Београђани одали пошту страдалима…
Сазнали смо и где је вечна кућа страдалих; та синтагма за означавање гроба ипак је одавно забележена чак и у књижевној теорији.
А психолози упозоравају да се не улепшава истина (заобилазити истину је још пре тога прихваћена синтагма), тј. да се не проналазе „имагинарна и формална решења” (Ф. Џејмисон).
ГЕНОЦИД И ЈЕЗИК. Данас је све геноцид, те је био у Сребреници, те није, али је планиран, косовски Албанци би да за геноцид оптуже нас, а Украјинци Русе. А шта је у ствари геноцид?
Геноцид је изведен од genos = племе, род, народ, и occidere = убити, то је најекстремнији, најдрастичнији и најбруталнији злочин намерног уништавања националних, етничких, расних и религијских група.
Појам је забележен у Конвенцији о спречавању и кажњавању злочина геноцида коју је Скупштина УН прихватила 9. децембра 1948. године. У преводу на српски језик би гласио родоубиство.
Према томе треба разликовати геноцид (истребљење нације и народа) од злочина (убиство, разбојништво, терор) и насиља (насилничко поступање, тиранија).
Али заједничке су им предлошко-падежне конструкције: можемо рећи да је извршен геноцид над Јеврејима, против Јевреја, али и према Јеврејима.
И злочин је над неким, против некога и према некоме, исто важи за насиље. Али форма не одређује суштину.
***
Без обзира на све што је речено, поменута језичка огрешења су се уврежила у пракси и ту ће, углавном неоправдано, опстати.