На данашњи дан пре 35 година у јами Морава Алексиначког рудника од последица пожара страдало је 90 рудара, а извлачење погинулих трајало је готово месец дана. Рудник је затворен две године касније, али и данас ради на подземној експлоатацији угља у још осам рудника Јавног предузећа Ресавица. Рударска несрећа, која нажалост није била једина, заувек је обележила људе и ово насеље алексиначке општине.
Пожар у јами Морава Алексиначког рудника је избио на дубини од 700 метара, а после 35 година остали су делови рударске опреме и сећања.
“Пошто је ту ветрење струја ваздух, који улази за радилишта, носила је и дим. По причама доктора и радника, довољно је било два уздаха да човек страда”, сећа се Милорад Савановић, машински пословођа.
Младен Стошић, управник градилишта на руднику, прича да се тог дана чулa сирена, која је означила да се десила несрећа на руднику.
“Били смо у школи. Имао сам другове из одељења који су изгубили родитеље тог дана”, каже Стошић.
Мурал као подсетник
Милорад, који је несрећу избегао јер је био на годишњем одмору, и Младен са тугом говоре и о последицама.
Младен Стошић каже да је од тог дана било све теже и теже, а Милорад Савановић наводи да је недељу дана после несреће био непријатан осећај да се силази у рудник.
“Све је то стало, мало је и људи остало. Живот је стао”, истиче Савановић.
Рудник су 1902. године формирали Белгијанци, из тог времена остале су многе зграде. О насељу већ деценију брине Ђорђе Дурмишевић. Некада и сам рудар, тог 17. новембра требало је да ради у другој смени.
“Трудимо се да средимо око нашег насеља, да приближно буде као што је пре било. Доста смо добрих пријатеља изгубили у тој несрећи, породице су остали без својих очева, супруга, браће”, прича Дурмишевић, председник МЗ Алексиначки рудник.
Живот некако иде даље, кажу мештани, свакога дана пролазећи поред мурала посвећеног последњој несрећи у руднику Соко, јер желе да погинуле рударе не забораве.