Nastavljaju li da rastu kreditna zaduženja stanovništva i privrede i da li se više zadužujemo u dinarima ili evrima? Koliki su u ovom času problematični krediti i za šta se ove pozajmice najviše koriste? Novembarski izveštaj o inflaciji, koji je usvojila Narodna banka Srbije (NBS), pokazuje da je tokom trećeg tromesečja i kod privrede i stanovništva zabeležen veći rast dinarskih od devizno indeksiranih kredita. Istovremeno se učešće problematičnih kredita spustilo na novu najnižu vrednost od 2,7 procenata u avgustu, koliko je iznosila i u septembru.
Preduzeća su najviše koristila kredite za likvidnost i obrtna sredstva i investicione pozajmice, dok su smanjila zaduživanje po uvoznim kreditima i tekućim računima. Takva kretanja uticala su da učešće kredita za likvidnost i obrtna sredstva u ukupnim kreditima privredi bude povećano na 47,8 odsto u septembru, a učešće investicionih kredita na 40,6. Povećano je zaduženje preduzeća iz većine privrednih delatnosti, a najviše iz oblasti saobraćaja i prerađivačke industrije, dok je jedino zaduživanje preduzeća iz energetike smanjeno. Pri tome, banke su tokom trećeg tromesečja najviše kreditirale velika preduzeća, što je uticalo na to da njihovo učešće bude smanjeno na 58,7 u septembru, sa 59,3 odsto junu, dok je njihovo stanje bilo za 5,6 odsto više nego pre godinu dana.
Krediti stanovništvu, bez efekta promene deviznog kursa, povećani su tokom ovog tromesečja za 48,7 milijardi dinara. Od toga, gotovinski krediti su povećani za 31,7, čemu su doprinele promotivne ponude banaka, niže kamatne stope… Skoro trećina prirasta odnosila se na povećanje stambenih kredita, za kojima, prema oceni banaka, tražnja raste treće tromesečje zaredom, što se može dovesti u vezu sa odlukom NBS o privremenom ograničavanju kamatnih stopa na stambene kredite, kao i započetim ublažavanjem monetarne politike Evrpske centralne banke, ali i rastom zarada.
Pored toga, blago je povećano zaduživanje građana po osnovu potrošačkih kredita i po tekućim računima.
Izražen rast gotovinskih kredita uticao je na to da njihovo učešće u ukupnim kreditima stanovništvu bude povećano na 45,9 odsto, dok je učešće stambenih kredita smanjeno na 38,5 procenata u septembru. Više od dve trećine rasta kredita stanovništvu odnosilo se na zaduživanje u dinarima, što je uticalo na dalji obim novoodobrenih kredita stanovništvu i iznosio je 196,5 milijardi dinara i bio je za 48,6 odsto viši nego u istom periodu 2023. Tome su doprineli, pre svega, gotovinski krediti, na koje se odnosilo 70 procenata novih zajmova stanovništvu.
Sledeći po zastupljenosti bili su stambeni krediti, koji su činili 16 odsto novih kredita stanovništvu i čiji je obim povećan za 48 procenata međugodišnje. Rezultati oktobarske ankete NBS o kreditnoj aktivnosti banaka pokazuju da su banke nastavile da ublažavaju kreditne standarde za dinarske kredite privredi i stanovništvu, a kod stanovništva ublaženi su i standardi za devizno indeksirane kredite.
Stanovništvo je povećalo tražnju za dinarskim gotovinskim kreditima i kreditima za refinansiranje, kao i devizno indeksiranim stambenim i potrošačkim kreditima. Prema oceni banaka, rast tražnje je rezultat potrebe za refinansiranjem postojećih kredita, kupovinom nepokretnosti, nabavkom trajnih potrošnih dobara, uz pozitivan uticaj viših zarada. Banke očekuju ublažavanje standarda i rast tražnje za kreditima u četvrtom kvartalu i kod privrede i kod stanovništva.