Ukupna robna razmena Srbije sa svetom raste iz godine u godinu. Podaci za 2022. se lagano saldiraju, ali je sigurno da će biti bolji nego lane. A, prošle godine, ukupna spoljnotrgovinska razmena naše zemlje iznosila je 50,2 milijarde evra, i to je bilo za 25,5 odsto više nego u 2020. Iz godine u godinu rastu i izvoz i uvoz, a najjače ekonomije sveta naši su najveći trgovinski partneri.
0:00/ 0:00
Foto: Siniša Pašalić / Ringier
U prvih 10 prvih deset meseci ove godine trgovina je nastavila da raste. Ukupan iznos dostigao je 53,7 milijardi evra što je rast za više od 32 odsto u odnosu na isti period lane. Izvoz je dostigao 22,4 milijarde evra (+27,2 odsto ), a uvoz 31,3 milijarde evra, što je više za 36,2 odsto nego u istom periodu prošle godine.
Foto: screenshot
Vodeći trgovinski partneri Srbije godinama unazad tradicionalno su isti, s tim što u poslednjih nekoliko godina blago raste učešće Kine u ukupnom uvozu Srbije iz sveta.
U 2021. godini Srbija je najviše izvozila u Nemačku i Italiju, Bosnu i Hercegovinu, Rumuniju, Mađarsku, Rusiju, a situacija je ostala slična i u prvih 10 meseci ove godine.
Istovremeno naši najveći vodeći partneri bili su Nemačka, Kina, Italija, Rusija, Turska i Mađarska, s tim što je u 10 meseci 2022. Kina zauzela vodeće mesto, a zatim slede Nemačka, Rusija, Italija, Mađarska…
Foto: screenshot
Šta smo uvozili, a šta izvozili
Ove godine najviše smo izvozili rude bakra, koncentrate, ali i delove za automobile. Na listi su i maline, ali i struja. Uvozili smo gas, lekove, koks…
Foto: screenshot
– Srbija ne odustaje od svojih ekonomskih ciljeva i naša privreda će nastaviti da raste, čak i u ovim kompleksnim spoljno-političkim okolnostima. Ministarstvo trgovine pažljivo prati kretanja na tržištu i po potrebi će reagovati kako bi dodatno zaštitili životni standard građana. Prioritet Ministarstva trgovine u narednoj godini će biti fokusiran na stabilizaciju cena i obezbeđivanje kontinuirane snabdevenosti tržišta – kaže Tomislav Momirović, ministar za ministar za unutrašnju i spoljnu trgovinu.
Kako navode, Vlada Republike Srbije aktivno učestvuje u daljem razvoju inicijative “Otvoreni Balkan” kako bi napravili dodatno tržište za širenje i plasman naših proizvoda.
– Ministarstvo će poseban akcenat će staviti na produbljivanje trgovinskih odnosa sa regionom i trajne ekonomske povezanosti Srbije sa državama u okruženju. Ekonomska integracija Srbije u regionu, ali i ojačavanje naše trgovinske pozicije u EU, visoko su na agendi prioriteta buduće administracije na čelu ovog ministarstva. Opredeljeni smo jačanju ekonomskih veza i sa EU i svetom, a kroz potpisivanje ugovora o slobodnoj trgovini omogućićemo otvaranje novih velikih tržišta poput Kine, UAE ili Egipta za naše privrednike i njihove proizvode – navodi ministar.
Foto: Rade Prelić / Tanjug
Značaj sporazuma o slobodnoj trgovini
Proces liberalizaciji spoljne trgovine Srbije se intenzivirao od 2000. godine zaključivanjem niza bilateralnih i multilateralnih sporazuma o slobodnoj trgovini. Primenom ovih sporazuma dostignut je visok stepen liberalizacije spoljne trgovine, koji se ogleda u činjenici da se u 2021. godini oko 81,3 odsto ukupne razmene Srbije sa svetom obavljalo sa zemljama sa kojima su potpisani sporazumi o slobodnoj trgovini, a čak 88,6 odsto izvoza Srbije se plasiralo upravo u ove zemlje, od toga najviše u EU27 (63,3 odsto) i CEFTA (17,3 odsto).
Treće po značaju izvozno tržište je EAEU (4 odsto), gde dominantnu poziciju zauzima Ruska Federacija, dok je trgovina sa ostalim partnerima EAEU na relativno niskom nivou.
U periodu januar-oktobar 2022. godine nije bilo većih promena. Oko 80,6 odsto ukupne trgovine Srbije sa svetom ostvareno je sa partnerima sa kojima su potpisani SST, odnosno 88,8 odsto od ukupnog izvoza plasirano je u ove zemlje. EU je u posmatranom periodu zadržala visoko učešće od 63,4 odsto ukupnog izvoza Srbije, zatim slede CEFTA (17,1 odsto), EAEU (4,3 odsto), Velika Britanija (1,6 odsto), Turska (1,5 odsto).
Učešće Kine, sa kojom trenutno nemamo SST, u izvozu Srbije u posmatranom periodu bilo je 4,2 odsto.