Хумани подухват, који је Александар Јованов из Тараша код Зрењанина започео у суботу, завршен је данас у Крагујевцу. Ову руту претрчао је како би прикупио део средстава за лечење осмогодишњег Николе Мрдаковића из Крагујевца и скренуо пажњу другима да и они помогну. Дечак болује од туберозне склерозе, а за операцију у Америци потребно је 400.000 долара.
Вољом, истрајношћу, а највише срцем, Александар Јованов је за пет дана претрчао је 220 километара и стигао на циљ. Од Тараша, код Зрењанина, преко Београда, до Крагујевца. Када је било тешко, млади каратистита мислио је само на Николу и његову осмогодишну борбу са болешћу.
„На сваком километру, на сваком кораку су биле невероватне емоције. Свако ко је пролазио поред нас, дао је знак подршке, давао ветар у леђа. до јуче је прикупљено отприлике 300.000 динара“, истиче Јованов из Тараша код Зрењанина.
Никола Мрдаковић из Крагујевца има ретку генетску болест – туберозну склерозу. Појавила се рано, када је имао само два месеца. Тумори на мозгу изазивају епилептичне нападе.
„Пробали смо јако пуно терапија, досад је сигурно пио преко 12 антиепилептика, али контрола напада никад није постигнута. Први напад је добио када је имао четири месеца и од тада их има свакодневно. Сада их има три-четири дневно“ каже Бранкица Марков Мрдаковић, Николина мајка.
Све што боли Николу, боли и његове родитеље и трогодишњег брата Вукашина. Немоћни да му помогну, јер су све могућности лечења у Србији исцрпљене. Уздају се у добре људе, како би прикупили 400.000 долара за операцију у Америци.
„Ангажовали смо се на више поља, да сакупимо тај новац и преко фондација и преко разних лицитација, преко пријатеља, преко друштвених мрежа“, напомиње Николин отац, Драган Мрдаковић.
Успешне операције у САД
Неколико малишана из Србије успешно је оперисано у Америци од ове ретке болести. Подстрек више за Мрдаковиће да се боре за квалитнији живот свог сина.
„Надамо се да би одмах после тога он свакако имао простора и да напредуује и да се мало више развија, јер просто њега сваки тај напад враћа, успорава. Тако да верујем да ће после тога пити мањи број лекова и да ће бити далеко боље него сад“, каже Николина мајка.
„Ушли смо са јаком вером у све ово и нећемо посустати“, потврђује Драган Мрдаковић.
Никола не говори и не хода, али осећа. Можда га најбоље разуме Вукашин, који жели да његов брат што пре оде на лечење. Ми смо ту да помогнемо.