Crepaja nije selo u kojem je pšenica među dominatnim kulturama ipak ove setvene godine površine su povećane za 30 do 40 odsto. Razlog je, kažu poljoprivrednici iz tog mesta, pre svega promena klime, odnosno česte suše tokom letnjih meseci, koje ne pogađaju toliko ozime useve. Biljka je sada u dobrom stanju, vlage u zemljištu ima dovoljno, ali se ratari nadaju snegu.
“Mi se svi nadamo snegu koji bi zaštitio pšenicu od mogućih mrazeva golomrazica i jaki vetrovi koji su ovde česti mogli bi da dovedu do izmrzavanja biljke. Iako ima dovoljno vlage u zemljištu sneg je dobar zato što povuče vlagu iz zemlje i spoji donju i gornju vlagu, a to onda obećava rodnu godinu”, objašnjava Dragan Jovanov, poljoprivrednik iz Crepaje.
“Tradicionalno u Crepaji se jako malo seje pšenica i ječam, ali nas klimatske promene sada demantuju. Moramo da iskoristimo zimsku vlagu i zato se više seje. Za sada su usevi u dobrom stanju, bokorenje je završeno pred zimu”, kaže Tihomir Ranimirov, ratar iz Crepaje.
I ostale ozime kulture, ječam i uljana repica obećavaju. Setva je poljoprivrednike dosta koštala, ali se slažu da je bitno odratiti sve agrotehničke mere.
“Ako hoćemo neki prinos, a do sada smo dali dosta novca za sve ostalo, moramo da damo i za to, da uradimo adekvatnu prihranu kako bi ostvarili neki prinos. Bez prinosa nema dobiti. Mi uvek idemo na prinos od oko 6 do 7 tona po hektaru, a da li ćemo to i ostvariti to zavisi od vremena”, kaže Jovanov.
“Ne mogu savremene sorte pšenice i ječma bez zaštite, to je obavezno a kako ćemo sa finansijama ne znam, moraćemo da se snalazimo nešto kod banaka ako su krediti povoljniji, a očekujemo i da država pomogne subvencijama, kaže Ranimirov.
Poljoprivrednike krajem februara očekuje prva prihrana pšenice. Za procene roda, kažu još je rano, čekaju da prođe februar i nadaju se da će im vreme ići na ruku.