“Америчка заједница и породице су уништене оружаним насиљем. Американци не би требало да живе овако”, поручио је амерички председик Џозеф Бајден након масовног убиства у Мејну.
Становници града Луистон и околних места безбедни су након што је после 48 сати потраге осумњичени за масовно убиство у граду Луистон пронађен мртав. Они су провели мучне дане скривајући се у својим домовима након пуцњаве која се догодила у среду увече.
Масакр у Мејну је најсмртоноснији од 566 масовних пуцњава у САД ове године. Управо због тога на удару критика нашао се закон о ватреном оружју савезне државе Мејн.
“Сваки грађанин има право да држи и носи оружје и то право никада неће бити доведено у питање”, каже устав државе. Ипак, накнадно законодавство квалификовало је детаљно то право, а у многим случајевима чинећи законе о оружју у Мејну мање строгим.
Мејн – држава без дозволе
Мејн је постао држава без дозволе за поседовање и ношење оружја (permitless carry state) након усвајања закона 2015. године.
Посланици у Мејну су у више наврата покушали да донесу законе који прописују универзалне контроле продаје ватреног оружја, али нису у томе успели.
Државно законодавство је 2013. године усвојило закон којим би се увела новчана казна за свакога ко није проверио потенцијалног купца ватреног оружја, а коме је забрањено поседовање оружја, као што је на пример осуђени преступник. Међутим, тада је гувернер ставио вето на ту меру.
Три године касније, пред грађанима Мејна нашао се референдум који је захтевао проверу прошлости и позадине купца ватреног оружја, са изузетком оног намењеног за “лов, самоодбрану, такмичења и делатност стрељана“. Тада је 394.157 бирача, тачно 51,8 одсто од укупног броја бирача, гласало против тог предлога.
Закон о “жутој застави”
Такозвани закон о “жутој застави“ усвојен је у Мејну 2019. године, након вишегодишњих позива заговорника контроле оружја да држава донесе законе о “црвеној застави“ који су донети у другим државама.
Већина закона о “црвеној застави” дозвољава члановима породице, органима за спровођење закона, наставницима и другима да поднесу петицију судији да се некој особи одузме ватрено оружје ако је процењено да представља претњу по себе или друге.
Закон о “жутој застави” Мејна дозвољава само припадницима органа за спровођење закона да поднесу сличну петицију.
Закон, такође, налаже медицинску процену пре него што се случај представи судији.
Оружје није забрањено ни у болницама и црквама
Закони Мејна наводе неколико места на којима је забрањено оружје. На пример, школе, факултети, протести и владине зграде, укључујући судове, забрањују цивилима да носе ватрено оружје, у складу са државним законом.
Оружје ипак није забрањено у болницама, црквама или коцкарницама.
Послодавци могу да забране уношење ватреног оружја у пословне зграде, али не могу да забране његово чување у возилима која се налазе на паркинзима.
Барови и ресторани који служе алкохол морају имати истакнуту поруку која каже да није дозвољено ношење ватреног оружја у тим просторијама.
Постоје нека ограничења
Постоји свега неколико одредби које имају за циљ да спрече да оружје дође у погрешне руке. Међу њима је и она која каже да млађима од 18 година није дозвољено да купе пиштољ, нити је легално “свесно” продати пиштољ малолетнику. Чак и у тим случајевима, постоје изузеци – на пример сагласност родитеља или активна војна служба.
Ипак, већини старијих од 21 године, али и онима који имају 18 и више година који су у војсци, дозвољено је да носе скривени пиштољ без дозволе.
Поред тога, свако ко продаје пиштољ или друго ватрено оружје у држави Мејн мора да потпише “потврду да је купцу дао основну брошуру о безбедности ватреног оружја” од лиценцираног продавца, коју је продавац по закону дужан да обезбеди.
Незаконито је да ватрено оружје поседују особе осуђене за одређена кривична дела, као што је насиље у породици, али и особе за које је процењено да имају менталних проблема.
Појединци против којих су издати налози због узнемиравања, ухођења или претњи морају предати своје оружје и одрећи се поседовања током трајања налога.
Бившим војницима који су нечасно напустили службу, грађанима без докумената и лицу које је зависник од било које психоактивне супстанце“ такође је забрањено поседовање ватреног оружја.
Забрана приступа деце ватреном оружју
Мејн нема закон о безбедном складиштењу који налаже да се ватрено оружје чува у посебном ормарићу или обезбеђено неким сигурносним уређајем. Међутим, недавно је измењен закон како би спречили децу да дођу у посед напуњеног оружја.
Пре две године усвојен је закон о угрожености деце који, између осталог, сматра кривичним делом остављање напуњеног ватреног оружја у присуству детета млађег од 16 година уколико то оружје није обезбеђено неким сигурносним уређајем.
Власник оружја има три опције – да чува оружје у “закључаној кутији, закључаном сефу за оружје или другом безбедном, закључаном простору”; да оружје “остави на локацији за коју разумна особа верује да је безбедна”; или осигура ватрено оружје “бравом или сличним уређајем који спречава пражњење ватреног оружја“.