Prošle godine, najpre u Beogradu, a zatim i u Ujedinjenim nacijama u Njujorku i na Međunarodnom sajmu investicija i trgovine u Kini, svetskoj javnosti je predstavljena Mapa investicionih prilika u Srbiji, sa ciljevima održivog razvoja. Potencijalni investitori upoznali su se u koje sektore u Srbiji je najisplativije ulagati, koliko novca je potrebno za određene projekte i kada se može očekivati da se uloženo vrati, sa zaradom. Dokle se, u međuvremenu odmaklo, i da li su zacrtani ciljevi bliži?
Foto: Shutterstock / RAS Srbija
Prema Mapi investicionih prilika koju su izradili Kancelarija Ujedinjenih nacija za razvoj sa Ekonomskim fakultetom i Vladom, u Srbiji je najisplativije ulagati u proizvodnju hrane i pića, obnovljive izvore energije, infrastrukturu, tehnologije i komunikacije i zdravstvo.
Blic preporučuje
Gotovo sigurno donose zaradu, a istovremeno doprinose boljitku društva, radnicima, uz radno mesto i plate, i sva druga zakonom garantovana prava, štite životnu sredinu i zdravlje ljudi. Neki investitori su to već shvatili.
– Pre par meseci, jedna velika kineska kompanija je potpisala Memorandum o izgradnji vetroparkova i solarnih elektrana, ukupnog kapaciteta 2 .00 megavata, i investicija prevazilazi ukupnu vrednost od 2 milijarde dolara. Ono što je takođe bitno napomenuti u ovom slučaju jeste da se najavljuje i proizvodnja zelenog vodonika, dakle u kapacitetu od 30.000 tona. To je takođe aspekt koji smo mi prepoznali u okviru Mape (investicionih prilika)”, ukazuje Goran Simunović iz Programa UN za razvoj.
Organska hrana, biotehnologija, zdravstvo
Sve više je i naselja na pricipu energetski efikasne gradnje, a na spisku su i organska hrana, softverska rešenja u poljoprivredi, biotehnologija i zdravstvo u najširem smislu. Sve to zahteva velike investicije.
– Bavimo se proizvodnjom farmaceutske ambalaže. To znači da je jako visok stepen automatizacije, znači robotizacije. I u tom delu su velike investicije i tu su potrebne ne samo investicije, već i znanje, kaže Radovan Jovanović iz preljinskog “Uniplasta”.
Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije napominje da oko 80 odsto firmi za finansiranje koriste uglavnom sopstvena sredstva.
– Desetak posto ide na kredite poslovnih banaka i ono što takođe koriste za finansiranje jesu takozvana avansna plaćanja, kojih ide nekih 7 procenata i svega 3 procenata i manje od toga ide na ostale izvore finansiranja. Dakle, naše tržište kapitala što se tiče finansiranja privrede je relativno plitko, relativno slabo razvijeno i sa te strane postoji ogroman prostor da se unapredi taj ambijent kroz više izvora finansiranja, objašnjava Stanić.
Investitori i dalje najradije idu u Vojvodinu i Beograd
I pored mera Vlade, investitori i dalje najradije idu u Vojvodinu i Beograd, a dalje prema onoj narodnoj – “što južnije, to tužnije.”
– Mislim da je jako važno za privredu Srbije i na tome se na neki način insistira i u državnom vrhu to je, uslovno rečeno, ravnomerna regionalan razvijenost. To je ono što mislim da nam fali. Pre svega pričamo o istoku Srbije, pričamo o jugu Srbije koji svakako zaslužuju dodatnu pažnju, ističe Slobodan Cvetković, ministar privrede u tehničkom mandatu.
Oba problema mogla bi da se reše preko Mape investicionih prilika.
– Investicioni potencijal za ove projekte, u ovih pet pobrojanih sektora, iznosi nešto više od 8 milijardi dolara. To je dakle direktan potencijal. Ako uzmemo u obzir i one indirektne potencijale, taj efekat multiplikatora, ta cifra se penje na nekih 20 milijardi dolara, što je zaista respektabilna cifra i za mnogo snažnije ekonomije, naglašava Goran Simunović
Mapa je i jedan od alata za dostizanje ciljeva održivog razvoja Ujedinjenih nacija. Srbija, kao jedna od potpisnica Agende, obavezala se da će do 2030. ispuniti svih 17 ciljeva održivog razvoja.
(RTS)