Чак и студенти који се школују за будуће професоре, углавном немају намеру да се баве тим занимањем. Kажу, није плата једини разлог. И док у неким школама професоре траже преко Вајбер група, Национална служба за запошљавање каже да у њиховој евиденцији има више од 100 незапослених професора српског и енглеског језика.
Индекс у руци са оценом из тек положеног испита и загрљај… у паузи до следећег може нешто и да се ради. Готово да нема факултета који школе повремено не зову тражећи замену за своје наставнике. А траже их понекад и родитељи по Вајбер групама.
Да се ситуација не поправља сведочи и податак да је само један бруцош у првом испитном руку уписао наставнички смер на Физичком факултету. На Математичком ће у октобру у амфитеатар ући њих 13, од 57 колико је предвиђено.
Ко и оде у наставнике – избегава државне школе
“Највећи је проблем тај наставни, и ту ми можемо да се потрудимо и трудимо се, пружамо интересантан програм, са предметима који су прилагођени будућем наставнику средње школе и основне школе, ти људи имају праксу, они уђу у одељење, виде како то изгледа, али потребно је да и оно што је ван овог факултета садејствује са нама, значи хајде да будемо онако груби, паре, плате, то је једна компонента”, рекао је проф. др Милош Арсеновић са Математичког факултета.
На Kатедри за германистику Филолошког факултета попуњена сва места, имаће 85 бруцоша. Већ при крају студија моћи ће да раде у страним компанијаама, културним установама, преводилачким агенцијама, кол центрима и то за иностране плате. Они који се ипак определе да буду наставници избегавају државне школе.
“Јер једноставно не може то себи да приушти, наставничке плате су мале, нико ко жели да буде наставник није користољубив, ни материјалиста, нити очекује да ће се од тога обогатити, али једноставно ви од наставничке плате не можете покрити трошкове живота пре свега у Београду”, навела је проф. др Јелена Костић Томовић са Филолошког факултета.
“Тај ко упише сад и буде завршио наставни смер, уверен сам да ће имати посао у Београду, без проблема, а у унутрашњости да не причам, ту колико год хоћете. Али, требало би то да се појача, некако додатно, рецимо материјално, кредит стамбени, да могу да заснивају породице, да имају неку малену привилегију”, додао је професор Арсеновић.
“Потребно је вратити положај и углед професорима”
Али, како кажу, није све у новцу, потребно је вратити статус и углед професорима.
“Мислим да исто и статус тих наставника је велики проблем, јер смо ми као друштво одабрали да не указујемо велико поштовање тим људима који васпитавају и образују нашу децу и то и онима који би заправо са том платом и могли да се помире, смета тај неки однос где се за оно што раде више не одаје никакво признање”, оценила је професорка Костић Томовић.
На списку Националне службе за запошљавање у филијали Београд тренутно је највише дипломираних професора српског језика и књижевности чак 141, енглеског 137, најмање је математичара, физичара и информатичара – само по један.