O značaju proizvodnje ječma za pivarsku industriju i druge namene, stručnjak na novosadskom Institutu za ratarstvo i povrtarstvo Ljiljana Brbaklić govorila je za Radio Novi Sad.
“Možemo da kažemo da je nekih 90 odsto površina već zasejano, što se tiče svih strnih žita, pa tako i ječma. Poljoprivredni proizvođači su navikli da se ječam seje nešto ranije u odnosu na pšenicu i možemo da kažemo da se poslednjih nekoliko godina, s obzirom na vremenske prilike, setva ječma za nekoliko dana pomerila u odnosu na standardne datume, to više nije sam početak oktobra, već je pomeren negde od 10. do 25. oktobra, to su neki optimalni rokovi za setvu, kako ječma, tako i drugih strnih žita, odnosno pšenice, ovsa, raže i tritikale. Ječam je posejan, na pretpostavljamo više od 90 odsto površina. Oni poljoprivredni proizvođači koji do sada nisu posejali, imaće priliku s obzirom da se očekuje da će u narednih dana takođe biti lepo vreme i da neće biti kiše, moći da završe i okončaju samu setvu. Ono što bih naglasila, da ukoliko uđemo u neke kasnije rokove setve, da se povećavaju neke setvene norme za 10 do 20 odsto, u zavisnosti u kojem periodu novembra bude setva”, kaže Brbaklić.
“Možemo da kažemo da seu poslednjih desetak godina površine pod ječmom kreću tu negde od 80.000 do 100.000 hektara, ali ono što je primećeno da je u poslednjih nekoliko godina zaista primetan taj porast za nekoliko hiljada i čak prelazi tu cifru od 100.000 hektara. Jedan od razloga je i nesigurna proizvodnja jarih kultura, koja nam je svakako vidljiva svake godine sve više i više, pa tako i ove, s obzirom da smo imali izuzetno visoke temperature i veoma lošu godinu koja se odnosi na jare kulture, očekuje se da će i ove godine zasejane površine svakako biti preko 100.000 hektara, kao i za pšenicu za koju se očekuje da će preći 600.000 hektara koji su svake godine očekivani. Sa druge strane, ječam negde možemo da grupišemo u tri različita segmenta. Najveći deo proizvodnje ječma koristi se za stočnu proizvodnju i to je negde oko 60 odsto. Zatim znatno manje, oko 20 odsto se koristi za proizvodnju u pivarskoj industriji, odnosno za proizvodnju slada, a svega, ispod 5 odsro se gaji takozvanog golozrnog ječma, ječma koji pri vršidbi lako ostaje bez plevičice, odnosno zrno je slično zrnu pšenice i na taj način je veoma dobra sirovina za ljudsku ishranu, za konzumaciju, ali se proizvodi na izuzetno malim površinama”, dodaje Brbaklić.
Opširnije u audio-zapisu.