Usklađivanje sa EU propisima: Za poboljšanje statusa frilensera u Srbiji nije dovoljno izmeniti samo jedan zakon

Na okruglom stolu Centra za istraživanje javnih politika i Udruženja za radno pravo i socijalno osiguranje Srbije danas se razgovaralo o tek usaglašenoj Evropskoj direktivi o platformskom radu.

Razgovor je rezultirao porukom da za sprovođenje ove direktive u Srbiji treba obuhvatiti izmene više zakona, a ne samo Zakona o radu.

„Predložene promene doprinele bi unapređenju položaja svih radnika u nestandardnim formama rada kojima su u Srbiji uskraćena mnoga prava“, poručili su sa panela.

„Srpsko pravo se, kao što je to uostalom slučaj i sa uporednim zakonodavstvima, i dalje suočava sa izazovom regulisanja platformskog rada i položaja platformskih radnika, dok su dosadašnji pokušaji da se bar neki njegovi instituti definišu, prošli neuspešno“, rekao je Senad Jašarević, redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu.

Predstavljeni „kišobran zaštite platformskih radnika“ sadrži širok spektar pravnih rešenja kao što su zakonsko definisanje pojmova – radnik, digitalni radnik u Zakonu o radu. Takođe, jasno razgraničenje zavisnih radnika i samozaposlenih, od stvarnih (pravih) samozaposlenih.

Obuhvatio bi i vođenje zakonske (oborive) pretpostavke zaposlenosti – čime bi se obezbedila univerzalna pokrivenost svih koji žive od svog rada (platformski i atipični poslovi), ili kategorije zavisnih samozaposlenih (bez obzira na pravni osnov rada) – kojima bi se obezbedila radna i socijalna zaštita, slična onoj u radnom odnosu.

Za kategorije koje ipak ne mogu da se svrstaju u zaposlene trebalo bi obezbediti univerzalne beneficije u vezi sa radom (garancije plaćenosti, nediskriminacije, bezbednosti na radu, ograničeno i kontrolisano radno vreme, pravo na informisanje, pravo na prigovor i mirno rešavanje sporova).

Oni navode da je potrebno urediti upotrebu algoritama u radnom procesu (predvidivost, javno obaveštavanje kako funkcionišu, eliminisanje diskriminacije pojedinih kategorija. Takođe, da je važno inoviranje oblasti bezbednosti na radu kako bi se zaštitili i platformski i drugi atipični radnici (između ostalog, obuka svih koji učestvuju u radu na platformi iz bezbednosti i zdravlja na radu – naročito lica koja rade u ovoj formi rada, obuka lica koja rukovode radom od strane platformi i onih koji koriste algoritme.

Takođe, neophodno je da se omogući pravo na udruživanje – za sve, pa i platformske radnike što podrazumeva da platformski radnici mogu osnivati ili biti članovi postojećih sindikata. Osim toga, kažu ovi radnici bi trebalo da dobiju pravo na kolektivno pregovaranje i mogućnost

da organizuju štrajk.

Oni poručuju da bi morala da postoji obaveza registracije platformi i plaćanja poreza i doprinosa od strane istih. Za pojedine specifične kategorije platformskih i digitalnih radnika moguće je donošenje specijalnih zakona – lex specialis.

Dodaju i da se predlaže uvođenje Agencija za privremeno platformsko zapošljavanje i uvođenje mogućnosti da se koristi „poslodavac out of record“ (jedna vrsta iznajmljenog poslodavca, koji će obavljati poslove koje inače obavljaju poslodavci – u ime platformi).