Сенотаф, који датира из 1920. године, деценија је жижа политике јачања националног јединства. Он је својевремено био одговор државе на социјалне немире, који су пратили повратак преживелих бораца Првог светског рата због којих се династија Виндзора прибојавала да ће проћи као и њихови рођаци Романови у Русији.
Одговор на могућност репризе Октобарске револуције био је протестантски – “једноставан, монументалан и без орнамената“ како га је својевремено описао дневник “Тајмс“.
Заставе на Сенотафу
Деценијама на Сенотафу стоје само британске заставе, које се мењају сваких месец дана. Заставе, “миропомазане“ Сенотафом слале су се некада у све делове Британског царства као симбол заједничке жртве милион и стотину хиљада поданика британске круне у Великом рату.
Почетак новембра у Британији традиционално је и време када грађани купују привеске и значке и облику булки, симбола битке на Соми у којој је изгинула младост целе западне Европе. У продаји учествују хиљаде волонтера, а новац иде породицама ратних ветерана.
Ове године ветерани масовно одустају од продаје. Кажу да се плаше све чешћих крађа донација, мобилних телефона и булки, које продају на штандовима. Нису једини, који се плаше уочи овогодишњег 11. новембра.
Власници радњи у четвртима у којима доминира јеврејска заједница планирају да замандале врата било да припадају ортодоксним верницима јудаизма, који не раде на сабат (суботом) или не. Већину је ове недеље посетила полиција како би се са њима договорила око додатних мера обезбеђења овог викенда.
Сам Сенотаф красиле су прошлог викенда палестинске заставе, док су британске и венци са булкама остали разбацани око споменика. Друштвеним мрежама круже снимци грађана, који покушавају да врате венце и свађају се са полицијом што је “дозволила скрнављење“.
Шта је утерало страх и зебњу међу бројне Британце пред Дан сећања
Шта је то утерало страх и зебњу међу бројне Британце пред Дан сећања? Одговор је сложен и своди се на напетост, која расте из сата у сат. Најједноставније је рећи да се знатан део становништва плаши да би пропалестински протести, који се од 7. октобра одржавају сваке суботе, али ове недеље коинцидирају са Даном сећања, могли да прерасту у немире, па чак и насиље.
Скоро да нема особе у Британији, која нема снажан став и емоције за или против тих протеста. Уље на ватру додали су бројни политичари из различитих странака. Први је наступио градоначелник Лондона Садик Кан, који се пре десетак дана, супротно званичном ставу своје Лабуристичке странке, која подржава “право Израела на самоодбрану“, заложио за прекид ватре у Гази.
Снимио је чак и видео са својом политичком поруком, коју је објавио на свом профилу на друштвеним мрежама. Очекивано, то је довело да цепања ставова међу лабуристима пошто се левица традиционално залаже за палестинско питање. Оставку је поднео посланик и члан владе у сенци Имран Хусеин, али и педесетак општинских одборника.
Прави испит јединства лабуриста
Прави испит јединства лабуриста биће гласање о амандману на овогодишњи Краљев говор у којем Шкотска национална партија захтева од британске владе “да се придружи међународној заједници и неодложно изврши притисак на све стране како би постигле неодложни прекид ватре“. Британци су недељама пратили судбину таста и таште првог министра Шкотске Хамзе Јусефа, који су успели да напусте Газу четири недеље од почетка израелске офанзиве.
Лабуристи тешко да ће подржати амандман СНП-а не зато што се противе самом садржају, већ зато што би сврставањем уз шкотске националисте могли да изгубе подршку у Шкотској, која је у великом порасту. Цена ће несумњиво бити нове оставке и поделе. Јасно је да ове недеље бивши лидер лабуриста, а сада независни посланик Џереми Корбин, неће бити једини истакнути левичар међу говорницима на пропалестинским демонстрацијама.
Ескалација кризе на Блиском истоку одразила се и на владајуће конзервативце. Премијер Риши Сунак од почетка снажно подржава Израел.
Министарка Суела Браверман оптужила снаге реда
Инсистирање на одржавању пропалестинских демонстрација паралелно са Даном сећања назвао је “недостатком поштовања“. Но, његова министарка унутрашњих послова Суела Браверман распламсала је страсти у свим стратумима друштва ауторских чланком у “Тајмсу“ у којем је оптужила лондонску Метрополитен полицију за “пристрасност“ према пропалестинским демонстрантима.
Браверман је оптужила снаге реда да су се својевремено “веома строго“ односила према демонстрантима против обавезног ношења маски током пандемије, али да не хапсе демонстранте, који носе маске на пропалестинским демонстрацијама, што је забрањено, јер полиција мора да зна идентитет учесника протеста, нити приводе оне, који позивају на џихад или певају “Од реке па до мора Палестина ће бити слободна“ што је песма, коју јеврејска заједница сматра позивом на уништење Израела, који је иначе прокламована политика Хамаса.
Би-Би-Си у вртлогу контроверзе
У вртлог контроверзе је без оклевања ускочио и Би-Би-Си, чији водитељи у свим информативним емисијама имају читаве монологе против Браверманове. Ударни јутарњи радијски програм “Тудеј“ (Данас) решетао је конзервативне посланике притискајући их да се јавно ограде од министарке.
У најновијој емисији, водитељ Ник Робинсон пет минута је покушавао да примора министра за високо образовање и представника јеврејске заједнице Роберта Халфона да је осуди.
Халфон је том приликом одржао лекцију из дипломатије. Дан раније, исти програм на исту тему је разговарао са градоначелником Лондона Садиком Каном. Водитељ је оптужио Браверманову да урушава независност полиције, али није питао градоначелника да ли његов искорак из политике сопствене стране распирује тензије у престоници. Кан је додуше показао изузетну умереност и дипломатију у свом наступу, али није ни за педаљ узмакнуо са сопствене позиције.
Реалност, коју признаје чак и уредник Би-Би-Си-ја Крис Мејсон, је да добар део конзервативаца мисли исто што и Браверманова, као и да она честим гафовима служи као лакмус тест влади Ришија Сунака када год треба да се опипа пулс јавности о неком контроверзном ставу. Влада није извукла тепих испод министарке. Барем за сада.
Следеће недеље Врховни суд Британије одлучиваће о законитости њене политике да илегалне имигранте шаље у Руанду. Уколико Врховни суд одбаци ту иницијативу, Браверманова по свој прилици неће преживети кадровске промене у влади, које се очекују за две недеље. Но, са њом, нестаће и свака шанса да се уједине све малодушнији торијевци пред опште изборе следеће године.
Политички и медијски хаос пред Дан сећања
У општем политичком и медијском хаосу пред Дан сећања, сталожена је само полиција. Њен први човек сер Марк Роули мирно је објаснио да пропалестинске демонстрације неће бити забрањене, јер за то не постоји правна основа, пошто је слобода говора загарантовано право. Истовремено, полиција је променила трасу кретања демонстраната.
Уместо преко Трафалгар сквера и седишта владе – Вајтхола где се налази и Сенотаф, демонстранти ће се кретати дуж источног обода Хајд парк, зида баште Бакингемске палате, преко станице Викторија до јужне обале Темзе.
Простори око Сенотафа на улазу у улицу Даунинг, као и америчке и израелске амбасаде биће обезбеђени, а сваки приступ забрањен. Аутомобилима, из којих се вијоре палестинске заставе, неће бити дозвољено да пролазе кроз четврти са јеврејским становништвом. Браверманова, која се данас срела са полицијским врхом, није имала шта да замери њиховим плановима.
Најзад, не треба заборавити и нов елемент у сутрашњем обележавању примирја, којим је окончан Први светски рат. Екстремна десница најавила је да ће “бранити Сенотаф“.
Кроз Лондон се шире гласине о неминовном насиљу
Тиме хиљаду осам стотина педесет припадника полиције, који обезбеђују све значајне објекте, али и демонстрације, које се најављују као најмасовније до сада, имају нови непредвидљиви део у све сложенијем мозаику одржавања јавног реда. Кроз Лондон се шире гласине о неминовном насиљу. Екстремна десница подметнула је на друштвене мреже “дип фејк“ (дубоко лажни) аудио снимак градоначелника Садика Кана у којем он наводно тврди да шеф полиције подређен њему.
“Знам да је у суботу Дан примирја, али зашто би Лондонци отказали марш у суботу? Зашто се Дан сећања не одржи наредног викенда? Оно што се догађа у Гази је много веће од овог викенда“, каже у лажном снимку Садик Кан. Питање је колико људи ће схватити да је снимак лажан.
“На пољима Фландрије”
У песми “На пољима Фландрије“, која је лансирала булке до симбола сећања на пале у Великом рату, Џон Мекре каже: “Ми смо мртви. Не тако давно живели смо, осећали зору, гледали сјај сутона, волели и били вољени, а сада лежимо на пољима Фландрије. Преузми нашу борбу са непријатељем. Из руку, које нас издају, предајемо ти бакљу. Нека буде твоја да је уздигнеш високо. И ако раскинеш веру са нама који мресмо, нећемо спати, иако булке расту на пољима Фландрије“.
Битка на Соми, коју ова песма, урезана у свест Британаца, описује, запамћена је као симбол бесмислене погибије милиона. Данас, то сећање одзвања са новим савременим слојевима значења, док Британци са зебњом ишчекују овогодишњи Дан сећања.