Biće postavljeno ukupno 16 automatskih čitača pasoša koji se odnose samo na punoletne građane Srbije, odnosno na njima će moći da se čitaju samo domaći pasoši, rekao je Vesić za TV Prva.
“Četiri puta brže se prolazi na tim čitačima nego kod policajaca koji pregledaju pasoš, a procedura je takva da se pasoš postavi na čitač i skenira, skenira vam se lice, kapija se automatski otvori i ulazite u zemlju pošto na domaćim pasošima ne morate da imate pečat prilikom ulaska i izlaska iz zemlje”, objasnio je Vesić.
Dodao je da će to smanjiti gužve i omgućiti domaćim putnicima kojih ima oko 50 odsto na aerodromu “Nikola Tesla”, mnogo brži prolazak.
Vesić je rekao da je od koncesionara aerodroma dobio obećanje da će sledeće godine uvesti i automatsko čekiranje, te da će se na taj način dodatno ubrzavati procesi na beogradskom aerodromu.
On je rekao i da je na aerodromu “Konstantin Veliki” u Nišu završena nova zgrada terminala koja je moderna i može da primi mnogo više putnika.
Vesić je naveo da je 2012. godine niški aerodrom imao 27.426 putnika i samo jednu liniju, za Podgoricu, a da je prošle godine imao 448.312 putnika, te da osim te linije, iz Niša ima i deset linija koje lete tokom čitave godine i tri sezonske, odnosno čarter linije.
“Nastavljamo ulaganje u niški aerodrom. Sada će se rušiti stara zgrada i na njenom mestu biće napravljena nova, radiće se poletno-sletna pista i novi kontrolni toranj, a biće i povećan broj mesta za parkiranje aviona. Radiće se apsolutno sve kako bi niški aerodrom dobio neophodne kapacitete”, najavio je Vesić.
Rekao je da je predstavnici “Aerodroma Srbije” pregovaraju već nekoliko nedelja sa velikim loukost kompanijama o tome da Niš postane baza za jednu od tih kompanija.
“Nadam se da ćemo u tome uspeti, jer bi to značilo da možemo da idemo do 700, 800 hiljada, možda i do milion putnika godišnje, a kapacitet novog aerodroma je 1,5 miliona putnika”, istakao je Vesić.
Dodao je da sledeće godine počinje da se gradi brza pruga od Beograda do Niša, koja će druge gradove, poput Paraćina i Ćuprije, približiti niškom aerodromu.
“Radićemo i brzu prugu do Skoplja, što znači da će putnici moći lako i brzo da dođu do aerodroma u Nišu, koji će postati regionalni aerodrom”, rekao je Vesić i dodao da će se u narednom periodu pažnja posvetiti i razvoju aerodroma “Morava” u Kraljevu.
Vesić je, između ostalog, pomenuo i novih 108 kilometara brze pruge od Novog Sada do Subotice, što znači da će, uz postojećih 76 kilometara od Beograda do Novog Sada, Srbija imati ukupno 184 kilometara brze pruge.
On je naglasio da će se brzim vozom od Novog Sada do Subotice stizati za 34 minuta, a od Beograda do Subotice za sat i deset minuta.
“Veoma sam ponosan i srećan što smo pre roka uspeli da uradimo tu prugu koja će 24. novembra, u prisustvu predsednika Srbije Aleksandra Vučića, biti puštena u saobraćaj”, zaključio je Vesić.
Dodao je da su određene pripreme za brzu prugu od Beograda do Niša već u toku i da je siguran da će i ta pruga sa jednakim uspehom biti završena.
Novi Zakon o izgradnji omogućiće rešavanje problema i rast u građevinarstvu
Ministar Vesić izjavio je danas da će novi Zakon o planiranju i izgradnji, koji će biti donet sledeće godine, omogućiti rešavanje problema i transparetnost procesa u toj oblasti, veće učešće javnosti i ubrzavanje procedura što će, kako je istakao, omogućiti da se nastavi trend rasta u građevinarstvu.
Za TV Prva rekao je da zakoni postoje da bi se vremenom menjali i prilagođavali životu odnosno da bi se procesi učinili lakšim i transparentnijim, te podsetio na novine donete prošle godine izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji.
”Tada smo uveli novine kao što je ta da informacije o lokaciji prebacimo na projektne biroe čime smo ubrzali taj proces. Takođe, omogućili smo da se prilikom gradnje moraju poštovati sertifikati zelene gradnje, da se lakše postavljaju elektropunjači, a procese tokom same gradnje smo učinili takvim da investitori, naravno uz poštovanje zakona, mogu mnogo brže i lakše da rade, rekao je Vesić.
S obzirom na to da je postojeći zakon pretrpeo mnogo izmena, ministar je naveo da je vreme da se donese novi zakon koji će, kako kaže, biti produkt velike javne rasprave u kojoj će učestvovati svi koji učestvuju u procesu izgradnje, kako investitori tako i opštine, oni koji izdaju građevinske dozovle, privreda, udruženja potrošača odnosno oni koji su korisnici.
”Učestvovaće svi koji na bilo koji način mogu da doprinesu tome da se dobije dobar zakon koji će rešiti probleme”, kazao je Vesić.
Govoreći o novom zakonu naveo je da ima različitih ideja, među kojima je i ta da građevinske dozvole do određenog broja kvadrata mogu da izdaju projektni biroi što je, ukazao je, slučaj u mnogim zemljama sveta.
”Time bi se ubrzao proces izdavanja, posebno malih građevinskih dozvola koje su ljudima važne da renoviraju stan i slično, rekao je Vesić.
Dodao je da je ideja se novim zakonom uradi nešto i po pitanju izdavanja upotrebnih dozvola to jest da to mogu da rade tehnički biroi koji već rade tehnički prijem.
”U svakom slučjau, sve promene koje će se dogoditi biće u cilju transparentnijih procesa, većeg učešća javnosti i ubrzavanja procesa kako bi u građevinarstvu mogli da nastavimo trend koji imamo, a koji pokazuje da građevinarstvo već u prva dva kvartala ove godine učestvuje sa 5,9 odsto u bruto domaćem proizvodu što je ogroman rast u odnosu na 2012. godinu, naveo je ministar.
Istakao je da vrednost koju je građevinarstvo donelo našem BDP-u u tom periodu iznosi 1,1 milijardu evra i dodao da je građevinarstvo veoma važno za dalji razvoj i napredak Srbije, te da će u tom smislu novi Zakon o planiranju i izgradnji pratiti te procese.
Govoreći o Zakonu o održavanju infrastrukture koji je u pripremi, ministar je rekao na tom zakonu insistira veoma mnogo zato što u Srbiji, ali i drugim zemljama, kada se nešto izgradi, to se uglavnom ne održava.
”Imate mnogo mostova, nadvožnjaka, podvožnjaka, različitih infrastrukturnih objekata koje apsolutno niko ne održava i onda posle 10, 15 godina treba da se uloži veliki novac u popravku što ne bi bio slučaj da se to na vreme održavalo, odnosno da se svake godine ulagalo po malo u održavanje, kazao je Vesić.
Prema njegovim rečima Zakon o održavanju infrastrukture će definisati nadležnost i za svaki infrastrukturni objekat moraće da postoji upravljač – lokalna samouprava, republika, pokrajina, javno preduzeće…
”Postojaće registar infrastrukturnih objekata i obaveza upravljača da odvaja deo budžeta za održavanje tih objekata. To je dobro za bezbednost ljudi, a i manje će se trošiti novca za rekonstrukciju tih objekata i to je nešto što moramo da uradimo jer sve što radimo, ne vredi ako se dobro ne održava, dodao je Vesić.
Osvrnuo se i na izmene i dopune Zakona o bezbednosti saobraćaja koje priprema Ministarstvo unutrašnjih poslova, a u čijoj izradi aktivno učestvuje Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture naglasivši da će biti vrlo rigorozni u traženju drakonskih kazni za one koji u saobraćaju ne poštuju propise.
”Zaista mislim da je vreme da se to uradi pošto očigledno neki ljudi ne mogu drugačije, nego drakonskim kaznama da se nauče da ne ugrožavaju ne samo sopstveni već i živote drugih ljudi u saobraćaju, rekao je Vesić.
Naveo je da je jedan od predloga ministarstva na čijem je čelu da se zabrani otvoreni teret na kamionima bez cerade na auto-putevima.
”Sada se dešava da se taj teret prosipa čime se ugrožava bezbednost ljudi na auto-putevima tako da ćemo i to uvesti, kao i potpunu zabranu preticanja teretnjaka na auto-putevima”, kazao je ministar i dodao da su predložene i druge izmene kao što su kazne za pokrivanje tablica koje će, kaže, biti veoma visoke.