Vesović je, na konferenciji “Made in Italy”, koju je organizovala PKS u saradnji sa Komorom italijansko – srpskih privrednika i uz podršku ambasade Italije, rekao da Italija nije samo zemlja vina i lepih turističkih destinacija, već i zemlja robotike, inovacija i novih tehnologija.
“Italija ima sve ono za čim jedna moderna evropska ekonomija teži, sve ono što i mala srpska ekonomija pokušava u određenim segmentima da postigne. Uspeli smo da se na neki način na međunarodnom globalnom tržištu brendiramo kao zemlja IT-a, zemlja znanja, što je za nas veoma važno”, ukazao je Vesović.
Naveo je da je Srbija svoj brend gradila u poslednjih 20 godina, ali da je potrebno raditi na njegovoj nadogradnji.
“Prva asociacija od 2000. godine pa nadalje, kada smo počeli ponovo da se pojavljujemo na globalnom tržištu kao srpski brand, nije bila neutralna, nego je bila čak, negativna. Kada pogledamo objektivno, nismo zasluživali takvu poziciju”, rekao je Vesović.
Dodaje da su akcija “Najbolje iz Srbije” i proizvodi sa oznakama “Čuvarkuća” bili pokušaji da se stvori jedan nacionalni brend, s kojim ćemo nastupati na svetskom tržištu.
Predsednik Komore italijansko – srpskih privrednika Anino De Venecija naglasio je da su Italijani i dalje zainteresovani da investiraju u Srbiju i da očekuje veću trgovinsku razmenu sa našom zemljom.
“Italija nije samo brend koji se vezuje za prehrambene proizvode, vino, testenine, mi imamo i izvanrednu visoku tehnologiju, koja je izuzetno važna upravo u ovom istorijskom periodu. Kao i druge privredne grane, Italija svakako nudi širok asortiman proizvoda”, kazao je De Venecija.
Ekonomski i privredni ataše ambasade Italije Fabricio Kozimi kaže da je koncept “Made in Italy” sinonim za kvalitet, ali da proizvodnja proizvoda koji nose tu oznaku nije u potpunosti vezana za Italiju.
“Napravili smo dodatni brend ‘100 odsto napravljen u Italiji’ i on se tiče proizvoda koji su u celosti osmišljeni, upakovani i proizvedeni, što se tiče sirovina, u Italiji”, objasnio je Kozimi.
On je dodao da Italija inspiraciju za proizvode pronalazi u svojoj bogatoj istoriji, ali da su oni često predmet falsifikovanja.
“Oznaka ‘Made in Italy’ stavlja se na proizvode koji nisu napravljeni u Italiji i to pričinjava štetu veću od 4,5 milijarde evra, koliki je promet proizvoda koji zapravo nemaju nikakve veze sa Italijom”, naveo je Kozimi.
Prema njegovim rečima, na deset proizvoda koji se u Japanu i Brazilu smatraju italijanskim, samo tri su zaista italijanskog porekla.
Kozimi je dodao da su falsifikati najočigledniji u sektoru hrane.