Ako niste svesni kako savremeni ADAS sistemi funkcionišu, važno je znati da u savremenim vozilima još ne postoje potpuno autonomni sistemi vožnje.
Blic preporučuje
Međutim, dostupni su sistemi Nivoa 2 i Nivoa 2+ koji omogućavaju vožnju bez upotrebe ruku, sa očima na putu pod određenim uslovima, pri čemu vozila koriste kamere okrenute prema vozaču ili senzore na volanu kako bi se osiguralo da su svesni svog okruženja.
Međutim, prema IIHS-u, koji je sproveo studiju u partnerstvu sa AgeLab-om Masačusetskog instituta za tehnologiju, vozači koriste ove sisteme za obavljanje više zadataka i jednostavno prevare automobile da misle da obraćaju pažnju, mereći vreme svojih pogleda i dodira volana kako bi sprečili ADAS da isključivanje sistema.
Dve studije – isti rezultati
Da stvar bude još gora, istraživanje je otkrilo da što je vozač bio više upućen u tehnologiju, veća je verovatnoća da će pokušati da obavlja više zadataka.
Vozači su mnogo češće proveravali svoje telefone, jeli ili obavljali druge aktivnosti dok su koristili sistem delimične pomoći, prema jednomesečnom istraživanju ponašanja vozača koje je sproveo IIHS sa Tehnološkim institutom Masačusetsa AgeLab.
Dve studije su pokrivale različite vremenske periode i koristile su različita sredstva, ali su rezultati uglavnom bili isti.
U prvoj studiji, podaci su uzeti u periodu od tri godine, koristeći Volvo S90 iz 2017. opremljen Pilot Assist-om. Studija je uključivala 29 volontera i procenila je njihovu verovatnoću da se uključe u aktivnosti bez vožnje kada koriste poluautonomne programe autoputeva u poređenju sa vožnjom bez pomoći.
U dve grupe koje su koristile samo jednu verziju softvera, što je vozač duže proveo u automobilu, veća je verovatnoća da će postati ometeni, dok je čak i u trećoj grupi utvrđeno da su vozači ometeni više od 30% vreme.
„Videli smo neke razlike u načinu na koji su tri grupe koristile Pilot Assist, ali nismo mogli sa sigurnošću reći da su one povezane sa promenama softvera. Mislim da je suština bila da je ova napredna tehnologija bila povezana sa više ometanja u sve tri grupe“, rekao je Ian Reagan, viši naučnik u IIHS.
Sve zadovoljniji vremenom
Upoređene su tri grupe, dve su koristile dve različite verzije softvera i treća vozila koja su imala ažuriran softver sredinom testnog perioda. U sve tri test grupe, vozači su bili krivi za jelo, šminkanje i korišćenje elektronike kada su koristili Pilot Assist.
U dve grupe koje su koristile samo jednu verziju softvera, što je vozač duže proveo u automobilu, to je bila veća verovatnoća da će mu odvratiti pažnju, dok je čak i u trećoj grupi utvrđeno da su vozači bili ometani više od 30% vremena.
“Videli smo neke razlike u načinu na koji su tri grupe koristile Pilot Assist, ali nismo mogli sa sigurnošću reći da su bile povezane s promenama softvera. Smatram da je zaključak bio da je ova napredna tehnologija bila povezana s više ometanja kod sve tri grupe”, rekao je Ian Reagan, viši naučnik pri IIHS-u.
Druga studija koristila je Tesla Model 3 iz 2020. godine i procenjivala ponašanje 14 vozača koji nikada ranije nisu koristili bilo koji oblik delimične automatizacije. Ovaj test se fokusirao na to koliko često su upozorenja vozača bila aktivirana, oslanjajući se na senzor obrtnog momenta na volanu.
Ovo je tip sistema koji zahteva ruku na volanu i osećaj otpora da bi se utvrdilo da li je vozač aktivno uključen u vozilo ili ne.
Vozači su vozili preko 20.000 kilometara sa uključenim autopilotom, aktivirajući 3.858 sistemskih upozorenja. Između početka eksperimenta i četiri nedelje kasnije, podsetnici da upozore vozače porasli su za 26%, što ukazuje na sve veći nedostatak koncentracije.
Utvrđeno je da su vozači bili nepažljivi tokom dužeg vremenskog perioda, ali su brže reagovali na upozorenja, sugerišući da su sve češće gurnuli volan kako bi sistem bio aktivan, čak i ako ne obraćaju pažnju aktivno.
Obe studije zaključuju da će vozači vremenom postati ugodniji sa ovom tehnologijom, očekujući da će ona nadoknaditi njihov nedostatak pažnje. Stručnjaci navode da se ovi sistemi, dizajnirani da povećaju samosvest i pomognu kod trenutnih propusta u koncentraciji, oslanjaju na primarni odbrambeni mehanizam tokom vožnje, pri čemu se subjekti više bave uklanjanjem upozorenja vozača nego što se zapravo više fokusiraju na vožnju.
IIHS nema čvrsto rešenje. U drugoj studiji, viši naučnik IIHS Aleksandra Miler je priznala: „Ovi rezultati pokazuju da su podsetnici na pažnju veoma efikasni u podsticanju vozača da promene svoje ponašanje.
Prema rečima predsednika IIHS Dejvida Harkija, „u obe ove studije, vozači su prilagodili svoje ponašanje da bi se bavili aktivnostima koje ometaju”.
„Ovo pokazuje zašto su delimičnim sistemima automatizacije potrebne jače zaštite da bi se sprečile zloupotrebe“, rekao je David Harkei, predsednik IIHS.
(Izvor: Poslovni dnevnik)