Posle kineskog TikToka, izgleda da je red došao i na američku zabranu električnih automobila usled bojazni da bi tehnologija vozila snimala američke gradove i prikupljala osetljive lične podatke.
Do sada je sa različitih instanci bilo poziva da se povise carine na uvoz električnih vozila iz Kine, ali nijedan predstavnik Kongresa nije zahtevao zabranu uvoza.
Bela kuća je još u februaru navela da će istražiti navode da bi kineski automobili na američkom tržištu predstavljali rizik po nacionalnu bezbednost.
„Postoji zabrinutost da bi tehnologija u kineskim vozilima mogla da prikupi velike količine osetljivih podataka o vlasnicima i putnicima. Kamere i senzori mogu da prikupe detaljne informacije o američkoj infrastrukturi, dok se vozila daljinski mogu onesposobiti”, navela je Bela kuća u obrazloženju pokretanja istrage.
I od američkog predsednika Džozefa Bajdena sve češće se zahteva da zabrani ili ograniči uvoz kineskih električnih automobila. Bajden je svojevremeno naglasio da neće dozvoliti da kineski proizvodi preplave američko tržište, što američki politički analitičari vide kao deo predizborne taktike uoči novembarskih predsedničkih izbora.
Pred održavanje izbora, kineskim kompanijama se protive i američki avio-prevoznici, smatrajući da bi ishod glasanja mogao da odredi dalji tok trgovinskog rata sa Pekingom.
Američki senator iz redova demokrata Šerod Braun pozvao je Bajdena da zabrani uvoz kineskih električnih automobila na teritoriji SAD.
„Električna vozila iz Kine su egzistencijalna pretnja nacionalnoj automobilskoj industriji. Ne možemo dozvoliti tu prevaru”, napisao je Braun na Iksu. Braun je ujedno i predsednik bankarskog komiteta u Senatu i pored toga što zastupa interese Ohaja, posluje u automobilskoj industriji i na novembarskim izborima pokušaće da osvoji četvrti mandat.
On nije jedini koji traži preispitivanje poslovanja sa Kinom.
Kina je, kako piše Bi-Bi-Si, najveći svetski proizvođač automobila i u trci sa Japanom da bude i najveći izvoznik.
Sa druge strane, Braun, koji u Senatu zastupa interese Ohaja, posluje u automobilskoj industriji i na novembarskim međuizborima pokušaće da osvoji četvrti mandat.
On nije jedini koji traži preispitivanje poslovanja sa Kinom.
Ljuti i avio-prevoznici
Najveće američke avio-kompanije zatražile su od Bajdenove administracije da ne odobrava nove letove između SAD i Kine zbog, kako su istakli, štetne antikonkurentske politike koja ih stavlja u nepovoljan položaj.
„Ako dozvolimo rast kineskih avio-kompanija bez brige o jednakom pristupu tržištu, letovi će biti njihovi, na štetu naših radnika i preduzeća”, navodi se u zajedničkom saopštenju američkih avio-prevoznika.
Trampov trgovinski rat i posledice
S obzirom na to da su dve najveće svetske ekonomije u „trgovinskom ratu” od 2018. godine, kada je administracija tadašnjeg predsednika SAD Donalda Trampa uvela carine na kinesku robu u vrednosti od 360 milijardi dolara.
Peking je uzvratio sa carinama u iznosu od 100 milijardi dolara na američke proizvode.
Bajden je zadržao skoro sve uvedene tarife, dok su u 2023. godini, SAD od Kine pazarile robu u vrednosti od 427 milijardi dolara, što je pad od 20 odsto.
Istovremeno, američki izvoz u Kinu je opao za četiri odsto, na 148 milijardi dolara, prenosi RT Balkan.