Za šestocifren zajam, šestocifrena zarada: Koliku platu treba da imate da biste dobili stambeni kredit za prosečan stan u Beogradu?

Za veliki broj ljudi koji nemaju da prodaju neku nekretninu ili se ne bave malobrojnim unosnim poslovima, stambeni kredit predstavlja jedini način da dođu do sopstvene nekretnine. Ipak, da bi banke odobrile toliku sumu novca, potrebno je da onaj ko namerava da se zaduži ispunjava brojne uslove, ali i da već ima određenu svotu za učešće.

Pri određivanju  kreditne sposobnosti, banke će od podnosioca zahteva za kredit prvo tražiti potvrdu o zaposlenju, zatim potvrdu o primanjima u poslednja tri meseca i promet po tekućem računu.

To znači da je prvi uslov za stambeni kredit da je klijent u radnom odnosu, zaposlen za stalno kod istog poslodavca najmanje šest meseci (retko tri meseca) u momentu podnošenja zahteva.

Potom se postavlja pitanje da li osoba koja želi da uzme kredit ima odgovarajuća primanja, a minimalna plata dovoljna za određeni stambeni kredit zavisiće upravo od visine kredita i perioda na koji se uzima.

To znači da ljudi sa skromnijim primanjima mogu uzeti veći kredit ako planiraju duže da ga otplaćuju. Ipak, banke često zahtevaju da maksimalno opterećenje plate kreditom ne bude veće od polovine mesečne plate klijenta.

Snežana Vukmirović, kreditni savetnik agencije Sitiekspert pojašnjava za naš list da klijent može da ode u bilo koju banku i bira najpovoljniju kamatnu stopu za sebe, ali da je neophodno da ima 20 odsto učešća. Takođe napominje da kupcu prve nekretnine može biti ponuđena opcija sa 10 odsto učešća, ali da to nije obaveza, već odluka banke od koje zahteva kreditiranje.

„Kupac prve nekretnine ima opciju da ide sa 10 odsto učešća, uz ostale uslove koje konkretna banka traži. Ipak, 10 odsto učešća nije obavezno u ponudi svake banke, već preporuka NBS, te svega nekoliko njih ima takvu opciju. U takvim situacijama banke neretko traže dodatna sredstva obezbeđenja u vidu jemstva, dodatne hipoteke, kraćeg perioda otplate kredita i drugo“, priča naša sagovornica.

Iz NLB Komercijalne banke kažu da za kredite mogu aplicirati klijenti koji primaju redovnu zaradu ili penziju putem tekućeg računa te banke.

S obzirom na to da stan od 55 kvadrata u Beogradu u proseku košta skoro 130.000 evra, iz banke objašnjavaju ko bi mogao podići kredit da priušti ovu nekretninu.

„Osnovni uslov je da klijent ima minimum tri meseca radnog staža ostvarenog kod poslednjeg poslodavca, odnosno šest meseci ako je zaposlen kod preduzetnika i minimum 12 meseci ukupnog staža. Drugi uslov jeste da klijent, ukoliko već nije, otvori račun u NLB Komercijalnoj banci radi prijema zarade. Za nepokretnost od 120.000 evra, potrebno je minimalno učešće u visini od 20 odsto, odnosno 24.000 evra, posle čega se otplaćuje kredit u iznosu od 96.000 evra i periodom otplate od 96 do 360 meseci“, predočavaju iz Komercijalne banke.

Sa druge strane, u slučaju da klijenti kupuju svoju prvu nekretninu, da bi u ovoj banci uzeli iznos od 120.000 evra potrebno je minimalno učešće u visini od 10 odsto, odnosno 12.000 evra, posle čega se otplaćuje kredit u iznosu od 108.000 evra i periodom otplate od 96 do 240 meseci.

„Mesečni anuiteti zavise od vrste kredita i od roka otplate, a potrebna zarada bi otprilike iznosila 115.000 dinara, bez ikakvih dodatnih zaduženja. Najznačajnije za klijente i podnosioce zahteva je da, nakon dostavljanja celokupne dokumentacije, odobrenje kredita mogu da očekuju već za sedam do deset dana“, kažu iz NLB Komercijalne.

Sa ovim brojkama u velikoj meri poklapaju se i cifre proceniteljke Vukmirović, koja pojašnjava da bi za stan od 55 kvadrata, koji košta oko 125.000 evra, učešće bilo oko 25.000, a kredit 100.000 evra.

„Za podizanje ovolikog kredita rata bi iznosila oko 538 evra, što znači da bi osoba trebalo da ima platu oko 130.000 dinara“, kaže proceniteljka.

„Trenutno stanje je rezultat dve sile“: Stručnjaci o tome zašto je Srbija u evropskom vrhu po poskupljenju stanova https://t.co/T7GT6aZBql

— Danas (@OnlineDanas) February 20, 2024

Vukmirović napominje i da klijent ne može biti stariji od 40 godina ako potražuje kredit na 30 godina, jer banke traže da poslednju ratu kredita klijent izmiri do 70. godine života, pri čemu se ne čeka mesec kada mu je rođendan, već par meseci ranije.

„Osim toga, nekretnina mora da bude podobna za upis hipoteke, da je uknjižena i nema nikakvih tereta“, dodaje naša sagovornica.

I iz Rajfajzen banke kažu da kada je u pitanju namenski hipotekarni kredit, osim upisa hipoteke i reda na predmetu kupovine, ili drugoj odgovarajućoj nekretnini, potrebno je obezbediti i blanko sopstvenu menicu potpisanu od strane korisnika kredita, uz ovlašćenje za popunu dato kroz ugovor o kreditu.

Takođe i osiguranje predmeta hipoteke na građevinsku vrednost od osnovnih rizika i dopunskog rizika izliva vode iz instalacija, sa vinkulacijom polise u korist banke. Zatim polisu životnog osiguranja korisnika kredita na iznos odobrenog kredita, sa vinkulacijom u korist banke, koja je opciono obezbeđenje do 65. godina starosti korisnika kredita u momentu otplate poslednje rate, ali i obavezno obezbeđenje ukoliko je starost korisnika kredita u trenutku dospeća poslednje rate preko 65, a maksimalno do 70 godina.

Sa druge strane, proceniteljka Vukmirović navodi da se pri konačnoj odluci gleda i gde je i u kojoj delatnosti podnosilac zahteva zaposlen, i da preduzetnici nisu jednako „sigurni“ klijenti iz perspektive banke.

„Ako je u pitanju preduzetnik, banka će imati drugačiji pristup analizi kredita. Tada se radi analiza poslovanja firme, pri čemu se advokati, stomatolozi, IT industrije ne gledaju baš isto kao automehaničari ili saloni lepote“, kaže Vukmirović, podvlačeći da ne postoje delatnosti koje banke neće da kreditiraju, ali da se uvek sagledava poslodavac.

Ona podvlači da je jedan od najvećih problema pri uzimanju kredita učešće, te da iako su kamatne stope niže, građani se teško snalaze da inicijalna sredstva na osnovu kojih će banka odobriti sredstva.

„Kada se kupuje novogradnja ljudi uglavnom pozajme novac, pa kada se vrati PDV vrate deo sredstava. Ko ima visoku platu može da dopuni učešće iz keš kredita, pa ga posle vraća iz PDV-a“, zaključuje proceniteljka.

To nam potvrđuje beograđanka Lj. C. koja sa svojom porodicom godinama plaća stanarinu, jer uprskos stalnom poslu, ne može podići kredit zbog nedostatka sredstava za učešće.

Prema njenim rečima, za manji porodičan stan u Beogradu od oko 60 kvadrata potrebno je oko 150.000 evra, što znači da bi za učešće bilo potrebno skupiti bar 30.000 evra.

„Isti problem smo imali i pre šest godina, jer ljudi koji nemaju već neku imovinu koju bi mogli prodati i od toga dati kao učešće, ili dodati pa kupiti drugu nekretninu, nemaju način da obezbede ta sredstva“, poručuje ona.

Podsećamo, u poslednjem tromesečju prošle godine zabeležen je godišnji pad kupovine stanova na kredit od 36,4 odsto, što je zapravo oporavak kreditno-hipotekarnog tržišta pošto je u trećem tromesečju međugodišnji pad kupovina iznosio 47,3 odsto, a u drugom više od 50 odsto.

Ipak, bez obzira na pad kreditne tražnje, cene kvadrata ostale su stabilne, i na njih, prema rečima domaće stručne javnosti, gotovo da ne utiču oscilacije ni euribora, jer se stanovi uglavnom kupuju na keš, što objašnjava zašto se cene i dalje drže visoko.