четвртак, 20.07.2023, 17:15 -> 18:35
Извор: РТС
Аутор: Сања Живковић
Бити заглављен у лифту није страшно, ако брзо изађеш. Страшан је први моменат. Заустављање. Трзај лифта. Мрак. Врућина. И да ћу можда морати да радим прво укључење из скупштинског лифта за Дневник.
Тог дана као и много пута, упутила сам се у Скупштину Србије како бих извештавала за Информативни програм. Почиње нова седница. После уобичајених процедура на улазу зграде, кренула сам у новинарску собу. На први спрат. Лифтом.
Јутро је, али је температура већ прешла 30 степени. Спуштам торбу на под. Преврћем ствари, и коначно налазим телефон. Позивам Јелену из Инфо службе Скупштине Србије. Она одмах реагује и зове домара, домаћина зграде. Позива ме поново. Проверава да ли сам добро.
Упозорава ме да је најважније да не паничим. После неколико тренутака поново позивам Јелену да проверим како реагују службе које поправљају лифт. Да ли је потребно више позива. У том тренутку чујем гласове.
Заиста, умирујуће гласове. Говоре ми да ће сад дизати лифт. Ево сада ћемо. Најављују свако померање лифта. Ево још мало.
Чини ми се да желе да остану у комуникацији са мном. Још мало ипак морамо да подигнемо. Зове ме Јелена, да провери како сам.
Размишљам да ли да зовем редакцију. Постоји могућност да се нећу, како је планирано, укључити у програм. Седница треба сваког тренутка да почне. Одлажем позив.
Препознајем гласове посланика. Неки од њих питају: Има ли кога у лифту? Не чују одговор.
Мајстори коначно отварају врата лифта. Већ је другачије. Има светлости. Ваздуха. Али лифт још није довољно подигнут да могу да изађем. Ту су већ људи из кабинета председника Скупштине. Јелена из Инфо службе.
Наилази један човек. Показује спремност да ме одмах извуче. Кажем нема потребе. Добро сам. Још је превисоко до пода партера. Тражим малу столицу да на њу станем и лакше изађем. Доносе ми столицу, али у исто време подижу још лифт. И ја излазим.
Поново уверавам човека, који је хтео по сваку цену да ме извуче из лифта, док му се зној слива низ лице, да сам добро.
Убрзо је почело четврто ванредно заседање. Пратим рад из новинарске собе. Припремам се за укључење. Силазим у хол. И завршавам планирано укључење.
Реаговање свих служби, у овом случају скупштинских, доказује да бити заглављен у лифту није страшно – ако се брзо изађе.