Godinama se minimalni globalni korporativni porez pripremao kao jedan od najvažnijih zajedničkih projekata zapadnih liberalnih demokratija.
Izvor: Jutarnji list/Gojko Drljača
Foto: Profimedia
Duže vreme se činilo da je samo pitanje vremena kad će zaživeti velika promena koja će onemogućiti najvećim internacionalnim kompanijama da izbegavaju plaćanje poreza.
Kako prenosi Jutarnji list, iako su evropskim i američkim donosiocima odluka bila puna usta minimalnog globalnog poreza kao najvažnijeg međunarodnog fiskalnog projekta koji će osigurati viši nivo porezne pravde i nove izdašne prihode za niz država, utisak je kako u ovom trenutku nema dovoljno koncentracije i političke volje da se lansira važna promena jer su Amerikanci shvatili da bi teoretski prema nekim scenarijima mogli više da izgube nego da dobiju.
Washington Post jedan je od retkih medija koji je upozorio da je globalni sistem jedinstvenog korporativnog poreza zalutao u haosu međunarodnih odnosa zakomplikovanih najgorim geopolitičkim sukobom od 2. svetskog rata, ali i činjenicom da bi američke kompanije teoretski morale da plaćaju mnogo više poreze u inostranstvu, dok bi se poreska osnovica s kojom računaju američki poreznici mogla dramatično da se smanji.
Drugim rečima, u Washington Postu upozoravaju kako je najmoćnija ekonomija sveta potencijalno u sukobu interesa sa samom sobom ako Bela kuća nastavi da promoviše jedinstveni globalni korporativni porez, a Republikanci – koji drže većinu u Kongresu – sve žešće se protive novom poreskom konceptu s tezom da je za Ameriku štetan.
“To je loše ispregovaran dogovor Bajdenove administracije… Bajdenova administracija predala je stranim zemljama model koji će poput usisavača isisati desetine milijardi iz naše poreske osnovice”, kaže Majk Krapo, važni republikanac u Finance Committee Kongresa.
Čini se stoga kako je dogovor koji je u 2021. potpisalo 130 zemalja o minimalnom 15-postotnom porezu, kako bi se zatvorile porezne ‘rupe‘ u kojima velike korporacije skrivaju zarade, na staklenim nogama.
Nejasno je ima li ostatak razvijenog sveta – Japan, Južna Koreja i članice Evropske unije – dovoljno fokusa i snage da razrade i primene legislativu koja će omogućiti uvođenje novog 15-postotnog poreza, ali je jasno kako trenutno američki Kongres po tom pitanju ne čini ništa pa ne postoje šanse da izglasaju promene američkih poreznih propisa koje bi omogućile uvođenje jedinstvenog planetarnog 15-postotnog nameta najvećima.
Iako je Bajdenova administracija jedna od najzaslužnijih što se uopšte postigao sporazum o globalnom oporezivanju, to ne menja činjenicu da je stopa američkog korporativnog poreza 21 posto te je jasno da niža stopa od 15 posto za Sjedinjene Države može biti opasna ne samo zbog hipotetičkog direktnog pada poreskih prihoda, nego i zbog očekivanja da bi upravo američke kompanije u inostranstvu mogle biti motivisane za plaćanje nižeg 15-postotnog korporativnog poreza, što bi dodatno moglo da smanji američke fiskalne prihode. Kako američke kompanije budu plaćale više poreza u inostranstvu, tako će se smanjivati njihove poreske obaveze u Sjedinjenim Državama.
“Da sam ja kompanija u SAD-u, radije bih platila jedan minimalni porez koji je razuman i usklađen s onim što radi ostatak sveta nego platila tri ili četiri”, izjavila je za Washington Post profesorka prava Kimberli Klauzing s UCLA, koja je ranije radila kao ekonomista u Kancelariji za poreznu politiku Bajdenove administracije.
Aktuelna administracija Bele kuće veruje kako postoji šansa za globalni minimalni korporativni porez, ali njegovoj realizaciji prepreka je, između ostalog, i posebni porez uveden za Donalda Trampa na profite američkih kompanija realizovane u inostranstvu pod nazivom GILTI, pa su se Demokrati nadali da bi se mogao rezati GILTI i omogućiti lansiranje globalnog 15-postotnog korporativnog poreza.
Takav optimizam Bajdenove administracije u ovom trenutku čini se nerealnim jer Republikanci imaju većinu u Kongresu, a većina je zauzela stajalište kako je međunarodni sporazum o minimalnom korporativnom porezu skrojen po principu “American Last”.
Šefica američkog Trezora Dženet Jelen ipak veruje kako postoji šansa, bez obzira na tvrdo protivljenje Republikanaca.
U osnovi situacija je čudna: Kongresni Joint Committee on Taxation izvestio je prošlog meseca da bi Sjedinjene Države mogle da izgube 122 milijarde dolara poreznih prihoda u sledećoj deceniji ako ostatak sveta uvede minimalni globalni porez, a Sjedinjene Države mu se ne pridruže.
Ako bi pak SAD uveo minimalni korporativni porez u situaciji u kojoj bi se većina ostalih zemalja protivila, onda bi američki porezni prihodi nabujali 236 milijardi dolara.
Više ekonomista žestoko osporava matematiku kongresnog komiteta uz tezu kako međunarodni sporazum dizajniran tako da spreči beg korporacija u države s minimalnim korporativnim porezima jednostavno ne može dići američke fiskalne prihode. Ako će američke kompanije plaćati više poreza u inostranstvu, onda će dobijati više tzv. poreznih kredita i tako smanjivati svoje američke porezne obaveze.
Washington Post piše: “‘Postoji mogućnost da ovo jednostavno nije baš dobar posao za SAD’, rekao je Alan Kol, ekonomista u konzervativno nastrojenoj Poreskoj zadruzi. ‘Ovo je ugovor koji stvarno pomaže stranim zemljama da podignu stopu poreza na dobit. … Posledični učinak podizanja poreznih stopa jeste da moramo da ponudimo više inostranih poreskih olakšica, a to je jedan od načina na koji nam se prihodi oduzimaju'”.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.