уторак, 24.10.2023, 15:14 -> 19:56
Извор: РТС
Заштитник грађана Зоран Пашалић каже да су старије жене на селу угрожене и недовољно видљиве, да се суочавају са сиромаштвом, дискриминацијом и насиљем, да не уживају у потпуности социјална и здравствена права због недостатка посебних услуга и сервиса подршке, недостатка услуга јавног превоза, услуга социјалне заштите као и због отежаног приступа здравственим установама.
Зоран Пашалић истиче да су посебно угрожене жене старије од 80 година које живе у самачким домаћинствима, а међу њима је највише оних којима треба подршка других лица или социјалних и здравствених служби, што без одговарајућих услуга подршке у заједници доводи до низа проблема.
Пашалић је, на представљању Посебног извештаја Заштитника грађана о заступљености услуга социјалне и здравствене заштите за старије жене које живе на селу у Палати “Србија”, навео и да старије жене на селу ретко имају стална примања и имовину на своје име и да не учествују у развоју локалних политика, нити у доношењу одлука које директно утичу на њихове животе.
“У последње три године број старијих жена на селу којима је потребна услуга помоћ у кући стално је растао, посебно код старијих жена које живе у самачком домаћинству. По питању услуге кућног лечења, потребе старијих жена на селу многоструко су веће од капацитета пружалаца ове услуге“, рекао је заштитник грађана.
Пашалић је указао и да је, на сугестију Заштитника грађана, Законом о родној равноправности омогућено да жене које нису здравствено осигуране по другом основу стекну здравствено осигурање на основу неплаћеног кућног рада, али се ова одредба на жалост не примењује.
Заштитник грађана тражи од надлежних органа да се ова законска могућност примењује у потпуности када су у питању старије жене на селу, а од јединица локалне самоуправе да обезбеде континуирано финансирање услуга помоћи у кући и кућног лечења, рекао је Пашалић.
Председница удружења “Снага пријатењства – Амити“ Надежда Сатарић нагласила је да је социо-економски положај старијих жена на селу знатно лошији него у граду, да многе од њих немају пензију, да су много чешће изложене насиљу од старијих жена у граду и да већина старијих жена на селу трпи економско насиље.
“Према попису из 2022. године, у Србији је регистровано 836.000 жена старијих од 65 година, од чега њих око 336.000 живи на селу. У сеоским срединама живи и 74.000 жена старијих од 80 година и то највише у самачким домаћинствима“, рекла је Сатарићева и додала да су старије жене на селу дискриминисане, друштвено невидљиве и у много неповољнијем положају од старијих мушкараца у сеоским срединама.