понедељак, 11.11.2024, 13:03 -> 16:23
Извор: РТС
Аутор: Дејан Тасић
Главни симбол Дана примирја у Србији је цвет Наталијина рамонда. Та биљка расте на југоистоку Србије, али и на планини Кајмакчалан, где се српска војска припремала за пробој Солунског фронта.
Наталијина рамонда, као симбол победе у Првом светском рату, код нас се често назива и биљка феникс. Има запањујућу способност да васкрсне и када је потпуно осушена.
“Ову особину рамонди открио је руски ботаничар Павел Черњевски који је случајно просуо чашу воде на хербарски пример рамонди, које у хербару имају мрку боју, а сутрадан је у хербару открио биљку са зеленкастим листом”, објашњава Драгана Недељковић из Завода за заштиту природе.
“И када се осуши довољна је само једна кап воде да поново добије стари сјај. То можемо повезати са српском војском која се у тешком стању повукла преко Албаније, али се вратила на Солунски фронт где се храбро борила против непријатеља”, каже Бобан Јанковић, историчар.
У Србији се Рамонда Сербика може наћи у пролеће, најчешће на простору Сићевачке и Јелашничке клисуре. Међутим, оно што је занимљиво је да овај цвет расте дуж целог пута којим се српска војска кретала током првог светског рата од Црне Горе, Албаније, Северне Грчке до Северне Македоније.
Беџ који се носи на овај празник спаја рамонду и албанску споменицу.
“Сам тај беџ који се носи поводом дана примирја је интересантан због тога што је коришћена зелено црна трака, а та трака је коришћена на албанској споменици, медаљи која је додељивана онима који су се повлачили преко Албаније”, каже Бобан Јанковић, историчар.
Због своје лепоте цвет је добио име по краљици Наталији, супрузи Милана Обреновића.
“Оне су заиста врло атрактивног изгледа. Најпре је атрактивно то што се оне налазе само у пукотинама кречњачких стена, само њихово станиште је атрактивно, а такође и њих излед”, објашњава Драгана Недељковић из Завода за заштиту природе.
Дан примирја у Србији се обележава као државни празник од 2012. године. Главни мотив за амблем овог празника је управо цвет наталијине рамонде.