Cena od 350 dinara za kilogram minimalna je da bi opstala proizvodnja, tvrde proizvođači uoči berbe u glavnom malinarskom kraju. Da li će tu cenu moći da dobiju, znaće se samo nekoliko dana uoči izlaska u malinjake, a sve do tada polemike o iznosima koje će otkupljivači ponuditi nastaviće se kao i svake prethodne godine.
Predsednik Udruženja malinara „Vilamet” iz Arilja Mileta Pilčević rekao je nedavno za Tanjug da je otkupna cena maline od 350 dinara po kilogramu sa tendencijom rasta minimalna i predstavlja socijalnu kategoriju. On je istakao da bi uz taj iznos proizvodnja jedva opstala i da malinari onda ne bi morali da gase višedecenijske zasade.
Reagujući na skorašnju izjavu agroanalitičara Gorana Đakovića da zahtev malinara da otkupna cena maline bude 350 dinara za kilogram u ovom trenutku nije realan, Pilčević je rekao da se tako dovodi u pitanje proizvodnja maline od koje direktno i indirektno živi oko 500.000 ljudi.
On je pozvao agroanalitičare da dođu u Arilje i da ih upute kako da proizvode nešto ispod cene koštanja.
Predsednik Udruženja „Vilamet” navodi i da je neistinita izjava o tome da je ovogodišnji rod prosečan, zato što je, kako kaže, već prepolovljen od mraza i snega.
– Nije istina ni to da na otkupnu cenu od 350 dinara po kilogramu hladnjačari neće imati zaradu, jer ako odete u DIS market kupićete kilogram maline za 1.600 dinara – naveo je Pilčević. Đaković je izjavio ranije za Tanjug da je trenutno prosečna cena sa kojom se trguje sa smrznutom malinom oko tri evra. „Znači, ako imamo u vidu da je zahtev malinara tri evra za kilogram ovog voća, gde su tu onda hladnjačari, gde su transportni troškovi i sve ostalo”, zapitao je Đaković i dodao da će malinari sigurno biti nezadovoljni tom njegovom izjavom.
Đaković je juče za „Politiku” potvrdio svoje ranije mišljenje, ali i istakao da postoje ključne razlike između plasiranja svežih i smrznutih malina na svetsko tržište.
– Naši domaćini često porede cene sveže maline za market i one za hladnjaču. A to nikako nije isto niti može da se poredi – kaže naš sagovornik. Sveže maline, sa svojim izuzetnim aromama, ukusom i nutritivnom vrednošću, imaju kratak rok trajanja od nekoliko dana do maksimum jedne sedmice uz posebne mere čuvanja. To zahteva, kako je objasnio, brzu distribuciju i prodaju kako bi stigle do potrošača u optimalnom stanju.
Prema njegovim rečima, takve maline su visoko cenjene na lokalnim tržištima, naročito, za supermarkete i restorane. Međutim, zbog visokih troškova transporta i skladištenja, cena svežih malina je viša.
– Koliko je sada opravdano da smo, recimo, u nekim trgovinskim lancima imali pre nekoliko dana cenu koja je 250 ili 300 dinara za 125 grama ne bih mogao precizno da kažem, ali svakako mislim da je to previše, ako se ima u vidu da sigurno u nabavci kod proizvođača nije više od 600 dinara – kaže Đaković. Međutim, on podseća da smo mi proizvođači pre svega maline koja se izvozi kao smrznuta. Takve maline imaju značajno duži rok trajanja, do godinu dana ili više, ako se pravilno skladište. One omogućavaju dugoročno skladištenje i distribuciju na šira tržišta, uključujući međunarodna. Zahvaljujući otpornosti na kvarenje tokom transporta, smrznute maline su izuzetno pogodne za prerađivačku industriju – za proizvodnju sokova, džemova i deserta.
Đaković takođe napominje da je njihova cena po kilogramu znatno niža u poređenju sa svežim malinama, što ih čini pristupačnijim za širok spektar potrošača.
– Trenutno u svetu ne možete prodati skuplje smrznutu malinu za više od tri evra – ističe on podatke sa svetskog tržišta i napominje da bi plasiranjem svežeg voća primarni proizvođači mogli da postignu bolju cenu.
– Moj savet je da što više kupaca nađu direktno, a da samo viškove prodaju hladnjačama. Umesto da energiju usmere na tržište, naši poljoprivrednici svake godine javnost zasipaju informacijama o tome kako su njihova prava ugrožena. Mislim da je toga svima već preko glave. I da moraju da shvate da nije sve odnos proizvođač–hladnjača, već da postoje i mogućnosti plasmana sveže maline kao i prerade.
Stručnjaci su ranije rekli da se više od 90 odsto godišnje proizvodnje u Srbiji izveze kao smrznuta roba.