Već godinama unazad ukupna premija životnih osiguranja u Republici Srbiji prosečno godišnje nominalno raste po godišnjoj stopi od 4,5 odsto, odnosno na nivou prosečnog rasta BDP, doprinoseći njegovom stvaranju sa svega 0,4 odsto. Oko 260 miliona dolara očekivane premije životnih osiguranja u 2022. godini, predstavlja svega oko 20 odsto učešća u ukupnoj premiji, za razliku od velikog broja zemalja članica EU gde je učešće i preko 50 odsto, piše u svom autorskom tekstu za “Blic Biznis” dr Igor Zorić, ovlašćeni aktuar, član Međunarodnog udruženja aktuara i član Udruženja aktuara Evrope.
Piše: Blic
0:00/ 0:00
Foto: Milan Ilić / Ringier
Prosečna godišnja premija životnih osiguranja po stanovniku u Republici Srbiji iznosi svega oko 38 dolara, dok u zemljama članicama EU iz okruženja iznosi preko 100 dolara (npr. Hrvatska 117 dolara, Mađarska 201 dolara, Grčka 259 dolara, Slovenija 297 dolara…). Prema ovom pokazatelju u Evropi prednjače Danska sa čak 5.803 dolara, zatim Finska 4.571 dolara i Velika Britanija sa 4.234 dolara po stanovniku. Da li je u pitanju samo životni standard ili i životni stil ili pak svest o potrebama za ovakvim vidom lične zaštite i zaštite najmilijih.
Prema prosečno očekivanom trajanju života od 76 godina, stanovništvo Republike Srbija se nalazi na 77 mestu svetske liste, dok je u već pomenutim zemljama očekivano trajanje kod većine preko 80 godina (Grčka 83 godine, Velika Britanija, Finska i Slovenija 82, Danska 81 itd.).
Rast rizika po život i zdravlje stanovništva tokom pandemije nije se u značajnijoj meri prelio na rast premije životnih osiguranja, ali jeste na rast premije dobrovoljno zdravstvenih osiguranja (tržišni rast od 40 odsto na kraju trećeg kvartala 2022. godine u odnosu na isti period 2021. godine).
Na rast obima premije nije uticala samo povećana svest i tražnja za većom zdravstvenom zaštitom (uglavnom poslodavci ugovarali za zaposlene) već i inflatorni pritisci na cenu medicinskih usluga i usluga osiguranja, usled uticaja globalnih geopolitičkih dešavanja na osnovne makroekonomske pokazatelje. Kako je većina ugovora o životnom osiguranju zaključena u evrima ili dinarima sa indeksacijom u evrima, stabilan kurs nacionalne valute ne utiče na generisanje dodatnog rasta životnih osiguranja, dok inflatorni pritisci, kako u zemljama EU tako i u Republici Srbiji, umanjuju vremensku vrednost budućih isplata potencijalnih benefita po osnovu životnih osiguranja, ukoliko nije ugovorena indeksirana premija barem za rast inflacije.
Uvođenje poreskih olakšica (povećanje trenutnog neoporezivog dela zarade koji iznosi oko 6.500 dinara), poput onih uvedenih za dobrovoljno zdravstveno i penzijsko osiguranje, delimično bi omogućilo rast premije životnih osiguranja.
Trendovi kretanja nivoa premije životnih i dobrovoljno-zdravstvenih osiguranja, pored prilagođavanja ponude osiguravača novom poslovnom okruženju koje karakteriše rast kamatnih stopa, zavisiće i od polne strukture lica-osiguranika (ugovarača osiguranja) kao ključnih donosioca odluke u vezi minimiziranja svakodnevne neizvesnosti i rizika po život i zdravlje putem ovih vidova osiguranja.
Donošenje Zakona o rodnoj ravnopravnosti u 2021. godini i pratećih propisa u vezi primene faktora pola u delatnosti osiguranja uticaće i na ponudu osiguravača već početkom 2023. godine. Kako je dosadašnja praksa pokazala, veći obim zdravstvene zaštite putem dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja koristile su žene, pa će usled navedenih regulatornih izmena doći do prirodnog rasta premije osiguranja za muškarce, odnosno smanjenja premije dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja kod žena (bez uzimanja u obzir trenutnih efekata inflacije koji će uticati na cenu osiguranja usled rasta cena medicinskih usluga).
Sa druge strane, navedene izmene dovešće do povoljnijih uslova životnih osiguranja za muškarce, jer se izravnanjem stopa smrtnosti po polovima kroz godine smanjuje cena rizika osiguranja i povećava očekivano trajanje života (prosečno trajanje 76 godina, a za muškarce 74 godine).
U narednom periodu mogu se očekivati i nove korekcije po osnovu rezultata sprovedenog popisa (smanjenje gotovo 10 odsto stanovništva u poslednjih 10 godina) imajući u vidu da će isti obuhvatiti i pandemijske godine sa većim stopama smrtnosti. U pandemijskom periodu april 2020-oktobar 2022. godine prosečan mesečni broj umrlih je povećan za 22 odsto (1.878 lica), a novorođenih smanjen za 2 odsto (109 lica) u odnosu na predpandemijsku 2019. godinu.
Prema javno objavljenim podacima od pandemije Covid 19 u Republici Srbiji, zaključno sa oktobrom 2022. godine, prosečno mesečno je umiralo 523 lica, što predstavlja 28 odsto uvećane smrtnosti u odnosu na predpandemijski period, dok je preostali deo prouzrokovan pratećim posledicama pandemije (opterećenost zdravstvenog sistema, zanemarivanja blagovremenog tretmana primarnih zdravstvenih problema stanovništva usled straha od izlaganja riziku pandemije i sl.) sa posledicama koje se na zdravlje i život stanovništva mogu očekivati i u budućnosti.
Autor je ovlašćeni aktuar, član Međunarodnog udruženja aktuara i član Udruženja aktuara Evrope
Želite da vam “Blic Biznis” donosi najnovije i ekskluzivne informacije o ekonomiji i dešavanjima u svetu biznisa, da čitate o uspesima i padovima srpskih privrednika, ali i poslovima koji u Srbiji i svetu donose novu eru u biznisu. Postanite i vi deo kluba koji čini desetine hiljada menadžera. Prijavite se na newsletter i na mejlu očekujte najaktuelnije i najekskluzivnije informacije.