Kako se približava period zimskih radosti, mnogi od nas će početi da sanjaju o izletu na ski-staze. Međutim, zbog uticaja klimatskih promena, više skijališta je prinuđeno da se zauvek zatvori.
Blic preporučuje
U malom alpskom letovalištu Grand Pui, u Seine-les-Alpes, u Francuskoj, “telesiege” – ili žičara – prevozi skijaše na visinu od 1.800 m oko 65 godina.
Sada, zbog sve češćeg izostanka snega i nedostatka posetilaca, meštani su glasali za zatvaranje žičare i zimovališta u celini.
Foto: Zoran Ilić / Ringier
Sejn-le-Alp, sa stalnim stanovništvom od nešto više od 1.305, svake godine je stvarao gubitke od stotine hiljada evra, navodi gradsko veće. Meštani su dobili priliku da glasaju da li da odmaralište ostane otvoreno i na kraju je 71 odsto odlučilo da ga zatvori.
Od 1. novembra, žičare će prestati da rade u ovom mestu i zajednica će se umesto toga fokusirati na proširenje razvoja „aktivnosti bez žičara“.
Nedostatak snega dovodi do zatvaranja širom sveta
Širom Evrope i sveta klimatske promene utiču na mnoga skijališta na srednjim i malim nadmorskim visinama. Mnogi sada nemaju drugog izbora osim da diverzifikuju i ulažu u aktivnosti tokom cele sezone kako bi ponovo privukli posetioce i unapredili svoju ekonomiju.
Tokom skijaške sezone početkom 2023. godine, popularno francusko odmaralište Sent Colomban des Villards moralo je potpuno da obustavi svoje žičare, nakon značajnog nedostatka snega u kombinaciji sa temperaturama koje su se penjale na 13°C. Nasuprot tome, prosečna temperatura u februaru u letovalištu je nešto više od 4°C.
Grand Pui ima više od 24 km staza, ali se broj posetilaca prepolovio u poslednjoj deceniji.
Tokom sezone 2013-14. zvaničnici su zabeležili 17.000 skijaških dana; u istom periodu od 2023. do 24. ta cifra je bila samo 6.000.
„Moj cilj nije da zatvorim Grand Pui, ali više ne želim da odmaralište košta opštinu 350.000 evra godišnje i da nas spreči da ulažemo u grad kao celinu“, kaže Loran Paskal, gradonačelnik Sena.
Foto: Zoran Ilić / Ringier
Lokalni izveštaji kažu da je mali grad uzeo kredit od 2 miliona evra za pokretanje i održavanje žičara. Na kraju, gradonačelnik je poslušao savete konsultantske kuće koja je osmislila sedam mogućih scenarija vezanih za budućnost odmarališta.
Na kraju, preferirani izbor je bio potpuno zatvaranje.
Kakva je budućnost odmarališta Grand Pui?
Dok su se neki meštani oštro protivili zatvaranju, a neki su rekli da bi lift mogao da bude prenamenjen za aktivnosti tokom cele godine, većina se složila da je to najbolje.
Gradonačelnik je insistirao da će se zamene sastojati od „sportskih i prirodnih aktivnosti koje poštuju životnu sredinu”.
Iako još nije jasno šta će to biti, bilo je diskusija o, na različite načine, električnim stazama za brdski biciklizam i pretvaranju rezervoara u jezero za pecanje.
Slična sudbina zadesila je i Le Gran Seere
Grand Pui nije jedino odmaralište koje je odlučilo da mora da se zatvori pre početka sezone.
U francuskom alpskom letovalištu Le Grand Serre zvaničnici su najavili prestanak subvencija za skijaške aktivnosti, uprkos činjenici da ono postoji već 85 godina.
Očekuje se da će oko 200 radnih mesta biti izgubljeno, ali nije bilo druge nego da se obustavi rad, posebno s obzirom na to da je lokalna vlast u poslednjih sedam godina ubacila 2,7 miliona evra u odmaralište, što je sada neodrživo.
U Francuskoj je zatvoreno više od 180 skijališta
Geograf Pjer-Aleksandar Metral otkrio je da je više od 180 skijališta zatvoreno u Francuskoj od 1970-ih, od kojih su mnoga mala, porodična preduzeća.
Foto: Ringier
Godine 2023. i francusko letovalište La Sambui zatvoreno je nakon nedostatka snega, a lokalni zvaničnici su potvrdili da će ski-liftovi biti demontirani, uprkos činjenici da je letovalište nastavilo da privlači letnje posetioce.
„Između 1960-ih i danas, klima se mnogo promenila. Sada ima manje snega zimi“, rekao je Žak Daleks, lokalni gradonačelnik, za radio Evropa 1 u vreme objavljivanja. „Ove godine smo otvorili samo četiri nedelje, to je to. Sezona je sve kraća, a očigledno neće biti ništa bolje“.
Iako je većina zatvorenih odmarališta u nižim ili srednjeplaninskim oblastima, klimatske promene takođe predstavljaju ozbiljnu pretnju onima na većim nadmorskim visinama.
U odmaralištima širom Francuske, Austrije i BiH vlasnici su bili prinuđeni da koriste veštački sneg.
Ova praksa zapravo uzrokuje dodatne probleme vezane za klimu, jer koristi ogromne količine vode i energije svaki put kada se stvori.
(Izvor: Euronjuz, N1)