S vremena na vreme, pojavi se podatak kako u Srbiji posluje veliki broj privrednih društava bez zaposlenih. Ranijih godina znalo ih je biti i trećina i to su firme koje najčešće trguju na veliko i malo, a veliki broj ih je u prerađivačkoj industriji, i bavi se stručnim, naučnim, inovacionim i tehničkim delatnostima. Iako je među ovim preduzećima najviše mikropreduzeća i malih firmi, postoje i velika. I nije to jedino što je i čudno i interesantno.
Blic preporučuje
U Srbiji je moguće da pojedinac otvori više firmi sve dok redovno plaća porez i ne uđe u “sivu zonu” troškova i dugova. Legalno je zatvoriti firmu paušalca kada se ostvari prihod od 6 miliona dinara jer se sve preko toga blago rečeno – komplikuje – u vođenju knjiga i poslova.
Nedavno je u javnost isplivao slučaj niza vodoinstalaterskih firmi iza kojih stoji jedan čovek, pa se nametnulo pitanje regularnosti takvog njihovog poslovanja i kako se zvanične ustanove odnose prema tome.
– Imali dve male firme koje nisu ušle u PDV ili imali jednu, vi niste na gubitku, a ni država. Država je na gubitku samo ako neko svoj deo prometa ubaci u “sivu zonu” – naveo je naš sagovornik Dragoljub Rajić.
Mnogo firmi ne znači kršenje zakona
Sve je više slučajeva “lažnih” ili firmi kratkog radnog veka koje se pojavljuju na internetu nudeći dobru uslugu, a onda kada uzmu novac za odrađeni posao, samo “ispare” i ne možete ih više kontaktirati. Sa Dragoljubom Rajićem smo razgovarali o tome da li je legitimno da ljudi tako postupaju u pokretanju poslovanja.
– Potpuno je legitimno da ljudi izbegavaju u tim malim firmama da uđu u PDV kad dođu do prometa od osam miliona dinara jer PDV jako poskupljuje poslovanje, zato što onda morate više da plaćate knjigovođi, morate mnogo vremena da provedete sa papirologijom i onda ljudi koji rade poslove na terenu i moraju da su ceo dan negde to izbegavaju. Onda oni nađu nekog prijatelja, člana porodice i na njega otvore novu firmu – kaže Rajić.
Obim i kvalitet posla su odlućujući u ovakvom postupanju vlasnika firmi:
– Nije lako doći do prometa od 8 miliona, morate da budete mnogo dobri u poslu koji ste pokrenuli kad je reč o usluzi, a opet proizvođačima odgovara da uđu u PDV jer oni tako dobijaju povraćaj PDV i njima se ne isplati da to rade. To uglavnom rade neke male firme – dodaje naš sagovornik.
Foto: ATV / screenshot
Koliko firmi može da otvori pojedinac?
– Može da otvori više firmi, samo ako nije napravio neki prekšaj i ako nema negativan. Možete otvoriti jednu firmu i biti u njoj direktor, a onda otvoriti drugu firmu i biti u njoj suosnivač i uložite deo svog kapirtala. U evropskim zemljama oni koji imaju novca imaju desetine firmi, to je potpuno legalno sve dok se posluje po zakonu – kaže Rajić.
Dodao je da pojedinac, ako ima dug banci, dužan je nekom drugom ili ima negativan saldo, ne može otvoriti drugu firmu na sebe jer postoji registar u Ministarstvu finansija gde su zabeleženi takvi slučajevi. Druga firme se onda može otvoriti samo na nekog drugog.
“Hvatanja krivina”
Ljudi mogu biti jako domišljati u pronalaženju rupa u zakonu, a evo na koji način se to najčešće radi i šta se podrazumeva pod prevarom:
– Prevara je kada vi otvorite firmu, pa zatvorite, a nekome ste ostali dužni ili kada koristite tu firmu da perete neki novac koji dolazi od nelegalne trgovine droge i slično. U Srbiji se ne proverava poreklo imovine još uvek, odnosno odakle dolazi novac koji se investira u firmu – kaže Rajić.
Plaćanje doprinosa državi je nezaobilazno, pa Rajić kaže da bez obzira da li vi otvorili staru ili novu firmu, država na svaku tu novu firmu dobija dodatni novac kroz poreze i kroz sve ono što ta firma regularno plaća.
– Tako da, imali dve male firme koje nisu ušle u PDV ili imali jednu, vi niste na gubitku, a ni država. Država je na gubitku samo ako neko svoj deo prometa ubaci u “sivu zonu” – naveo je on.
Ključno plaćanje doprinosa državi
Redovno plaćanje poreza i drugih troškova obezbeđuje legalno poslovanje bez obzira na broj firmi i vašu poslovnu politiku.
– Ako vi otvorite neku firmu, vi uvek imate prava da otvorite neku drugu, ali morate platiti poreze, doprinose i sve nadležnosti koje idu na tu firmu i ta firma mora da vodi poslovne knjige. Opet ona mora da plati knjigovođu, odnosno ima neke dodatne troškove koje plaća – kaže naš sagovornik.
Foto: Shutterstock / RAS Srbija
Ali postoje i drugi razlozi za otvaranje više firmi, kao što je održavanje likvidnosti primarnog biznisa.
– Međutim, postoji jedna druga stvar. Kada su neke veće firme opterećene kreditima i duguju im mnoge druge firme, kupci njihovi im jednostavno ne isplaćuju na vreme, dešava se da neko otvori pored te i drugu firmu na ime nekog od svojih bliskih ljudi ili rodbine kao rezervu ukoliko se ta glavna firma iz mekog razloga nađe u blokadi. Zašto? Mnogo firmi je zaduženo kod banaka i one čekaju da naplate dugovanja ka njima da bi isplatile rate bankama. Druga firma se tako koristi za održavanje likvidnosti – objasnio je Dragoljub Rajić
Nova poslovna godina, nova firma
Važno je rasvetliti razliku između privrednog društva i preduzetničke ranje:
– Pojam preduzeća je kod nas ukinut, već postoji pojam privrednog društva. Razlika između toga i preduzetničke radnje je velika. Vi kao preduzetnik ne morate da vodite poslovne knjige, a kao firma morate da ih vodite. Kao preduzetnik plaćate samo poreze i doprinose državi, dok ne pređete iznos od 6 miliona dinara, a kad pređete taj iznos, morate da vodite poslovne knjige za svaki papir, knjigovođu i druge troškove – navodi Rajić.
Naš sagovornik objašnjava slučaj vodoinstaterskih firmi kao način da izbegnu papirološke komplikacije i dodatne troškove.
– Zato vodoinstalateri koje pominjete zatvaraju firme da ne bi ušli u PDV. Oni mogu da zatvore jednu firmu i da otvore novu, ali u narednoj poslovnoj godini. Zato što se njima ne isplati da vode poslovne knjige jer moraju da plaćaju knjigovođu, gde je čitav niz troškova koji moraju da budu zabeleženi – kaže on.
Foto: shuttesrtoc, Oliver Bunić / RAS Srbija
– Za svaki račun koji ste uspostavili, plaćate firmi do desetog u mesecu, a može da se desi da vama 3-4 meseca niko ne plati. Vi, dakle, plaćate PDV na nešto što vama nije plaćeno. I onda firme funkcionišu tako što one prvo moraju da plate porez državi, one koje su u PDV, pa onda moraju da plate ratu bankama, pa tek onda na red dolazi da nabave nove sirovine, repro materijal, da plate svojim zaposlenima i da nešto ostane njima kao zarada. To je jedan prilično zahtevan ciklus koji treba zatvoriti – zaključuje Rajić.
Želite da vam “Blic Biznis” donosi najnovije i ekskluzivne informacije o ekonomiji i dešavanjima u svetu biznisa, da čitate o uspesima i padovima srpskih privrednika, ali i poslovima koji u Srbiji i svetu donose novu eru u biznisu. Postanite i vi deo kluba koji čini desetine hiljada menadžera. Prijavite se na newsletter i na mejlu očekujte najaktuelnije i najekskluzivnije informacije.