Са компанијом “Афинити”, Џерада Кушнера, пре неколико дана потписан је уговор о ревитализацији некадашње зграде Генералштаба, срушене у бомбардовању 1999. године. Ресорни министар Горан Весић прецизира да је реч о оквирном уговору. Не открива детаље, осим да ће инвеститор морати да сагради и меморијални центар за жртве НАТО агресије. Део стручне јавности и грађана противи се идеји да се на том месту гради хотел или било какав комерцијални објекат.
Од фотографије на Твитер налогу зета Доналда Трампа, преко преговора и оштре полемике, до првог корака у реализацији идеје да на углу Немањине и Кнеза Милоша на месту рушевина никне градилиште.
Иако су америчке компаније и раније биле заинтересоване да граде на месту које је НАТО гађао пре четврт века, овог пута намере се конкретизују.
На шта се обавезују уговорне стране
“На основу тог уговора будући партнер има право да крене у пројектовање које мора да обави уз сагласност свих надлежних српских институција, како оних надлежних за заштиту споменика културе, тако и оних који се тичу урбанизма. Када све то буде завршено знаћемо тачно колико вреди читав комплекс и знаће се колико вреди и земље, и на основу тога ће бити потписан прави комерцијални уговор”, објашњава Горан Весић, министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре.
Земљиште остаје власништво Србије, издаје се на 99 година, каже Весић. Према писању Њујорк тајмса на парцели, у две куле биће луксузни хотел, пословни и стамбени простор, тржни центар. Томе на том простору, поручује струка, није место.
Ко треба да гради Меморијални центар, Американци или Срби
“Ово је питање дигнитета струке, једног квалитета нашег архитектонског окружења, односа према архитектонској баштини, односно односа према сопственој култури и културним лејерима који су иза нас. За мене је Генералштаб и питање идентитета и питање самопоштовања и питање нашег односа према једном месту на коме су нам показивали своју надмоћ и где су директно понижавали нешто што бих ја звао овом државом”, сматра Бранислав Митровић, професор емеритус Архитектонског факултета у Београду.
Зграда Савезног секретаријата за народну одбрану проглашена је за културно добро шест година након што је срушена у НАТО бомбардовању. Компанија која овде буде градила биће у обавези да у оквиру комплекса изгради и меморијални центар посвећен свим жртвама НАТО агресије.
Меморијал би био у власништву државе. О његовом изгледу одлучиваће се на конкурсу.
Митровић указује да, ако говоримо о меморијалу на месту Генералштаба, да то не може да буде сакривено у неком дворишту, поред неке огромне корпоративне куће неког, како каже “огромног трамповског кредибилитета или архитектонске боје”.
“Немамо меморијални центар жртвама нато агресије, а смета им кад се гради меморијални центар. Па им смета ко то гради, да ли ће градити Американци или Срби. Можда је и најморалније да они који су извршили ту агресију на неки начин покажу пијетет према жртвама”, сматра Весић.
Саопштење Завода за заштиту споменика
“У складу са Законом о културном наслеђу, за интервенције на непокретностима које уживају статус културног добра неопходно је прибављање услова за предузимање мера техничке заштите и сагласности на пројекат и документацију из надлежности Завода. Одлуку о престанку својства културног добра – споменика културе доноси Влада сходно Закону о културном наслеђу, на основу које се брише из регистра културних добара”, наводи Завод за заштиту споменика.
Зграда Генералштаба, један од симбола Београда, дело је Николе Добровића, грађено ’50-их и ’60-их. У време монархије на том месту биле су Војна академија и Министарство одбране. Шта ће бити након ревитализације, знаће се, каже министар грађевине, када пројекат буде завршен.