Родитељи основаца се жале да њихова деца нису имала прилике да виде како су урадили контролни задатак или да нису могли да га понесу кући. То, како тврде родитељи, представља проблем јер деца не знају где су погрешила, па самим тим не могу ни да уче из грешака.
“Нису још довољно велики да би запамтили цео контролни, а нису ни толико мали да не би научили из те грешке”, прича једна од мајки Мила Братановић.
Објашњава да би, као родитељи, волели да виде контролни, нарочито зато што узимају додатну наставу за своју децу.
“Доста би нам помогло када би том наставнику, који даје приватне часове, могли да покажемо контролни и укажемо на грешку коју је дете направило”, каже Братановићева.
Обавезно је обезбедити увид у контролни
Наставник је у законској обавези да контролни и писмени задатак понуди ученицима на увид као и родитељима који то затраже, каже директорка ОШ “Јован Миодраговић” Вера Шаиновић.
Ипак, како правило о одношењу теста кући не постоји, наставници често одлучују да то не дозволе.
“Деца некад (конторлни) изгубе, па не врате, дешавају се некад и злоупотребе да се нешто допише, тако да је наставник некад у проблему”, објашњава Шаиновићева.
Како каже, наставник је у обавези да у својој педагошкој документацији има и писмене провере, управо због увида од стране родитеља или евентуалне инспекције просветних надзорника који долазе у школе.
Анализа грешака на часу
Како би се избегло губљење и злоупотреба тестова, многи наставници организују исправак контролних и писмених задатака.
Наставница српског језика у ОШ “Павле Савић” Јована Лучић каже да постоји договор са старијим разредима да се контролни задаци не носе кући.
Објашњава да се већ на самом часу анализе контролних задатака ученици упознају са оценама и грешкама.
“Често ученици у својим свескама имају и наставну јединицу која носи назив `анализа и исправак контролног задатка`, где они препишу задатке у којима су грешили и напишу тачне одговоре”, каже Лучићева.
Родитељска контрола грешака
Школски психолози и педагози сматрају да је веома важно да и родитељи имају увид у то где су деца погрешила, јер деца нису увек реална у процени свог знања.
Наводе да је потребно да родитељи буду укључени у читав процес – од учења до оцењивања и поправљања оцена.
Школски психолог Јелена Кенић истиче да је најбоље да родитељ има неку врсту интересовања за оно шта дете постиже и да буде у директном контакту са наставником који је дао неки контролни задатак и оценио га.
“Мање је важно која је оцена на контролном. Много је важније да родитељ добије информацију колико је дете напредовало и шта се од њега очекује”, каже Кенићева.
Отворена врата као решење проблема
Контролне и писмене задатке родитељи могу да погледају током отворених врата које организује сваки наставник.
Међутим, током једне недеље ученици имају неколико тестова, а отворена врата се често организују у периоду када је већина родитеља на послу.
Поједине школе решиле су тај проблем тако што организују отворена врата након 17 часова, али и тиме што су омогућили ученицима да фотографишу своје тестове.
Директорка ОШ “Јован Миодраговић” Вера Шаиновић подсећа да ученици могу да користе телефоне за неки наставни процес или да фотографишу контролни.
Исто тако, и родитељ може да фотографише тест, али уз дозволу наставника.
Ипак, не дозвољавају сви наставници да деца фотографишу тестове, а поједина деца немају мобилне телефоне, тако да отворена врата остају једино решење.