Тридесетпетогодишња Љиљана Ранђеловић после 18 година вратила се у родно, планинско село Бабичко код Лесковца. Била је жртва брачног насиља. Нема посла, стамбени услови су веома лоши па због тога ћерке не живе са њом. Kомшије и месна заједница покренули су хуманитарну акцију за реновирање Љиљаниног дома.
Одавно је зуб времена начео Љиљанину родну кућу у селу Бабичко. У браку је,каже, била шест година злостављана. Бригу о Љиљаниним ћеркама преузела је хранитељска породица. Деца јој дају снагу да се бори и створи услове да поново буду у њеном крилу.
“Једно дете има седам, друго пет година. Не желим да моја деца преживљавају оно што сам преживела, да буду у хранитељским породицама“, истиче Љиљана
Судбина је недавно спојила Љиљану и Сашу који је дошао из Власотинца. По струци је машинбравар и израђује иконе.
Саша Тодоровић каже да лепи плочице, цигле, камен. ”Kад треба гробље да се чисти, око манастира, цркве, све што треба ту смо“, додаје Тодоровић.
Ветар у леђа дају им комшије и пријатељи. Окупио их је председник месне заједнице и покренуо хуманитарну акцију. Сложно су засукали рукаве. Kренули су од крова који је био урушен.
Александар Веселиновић, председник Месне заједнице Бабичко истиче да они као инстиуција и пријатељи могу да помогну.
“Ако је неко отворен према нама ваљда и ми као комшије, као инстутција месна заједница, као пријатељи можемо да пригрлимо те људе, да им помогнемо“, напомиње Веселиновић.
Захвални су Љиљана и Саша на подршци добрих људи. До правог, топлог дома у коме желе да се чује и дечји смех потребно је још доста да се уложи. Свака помоћ и донација су добродошли поручују из месне заједнице на Бабичкој гори.