„Svet, taj razumljiv i zakonit svet, izmakao je.”„Idi u pakao, ti ko.. takav..ej, platićeš za ovo..“ Gospodar muva, Vilijam Goldin.
Foto: Mladen Šurjanac / Ringier
Manje-više, ove reči su bile zajednički imenitelj u odgovoru na moja dva različita posta na društvenim mrežama poslednjih nedelja. Prvi je bio tokom posete mojim dragim prijateljima u #Prištini gde sam se sreo sa predsednicima Privredne komore sa Kosova, Lulzimom Rafunom, i Albanije, Ines Mucostepa. Drugo, posle mog sastanka sa srpskim ministrom unutrašnjih poslova Bratislavom Gašićem gde sam obukao majicu „JA SAM BOT“ koju sam dizajnirao. Mislio sam na dinamičnu javnu debatu između vladajućih i opozicionih partija o kampanjama u digitalnim medijima, piše u autorskom tekstu, Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije.
Foto: screenshot
Ništa neočekivano, osim činjenice da su te iste reči dolazile iz dve različite političke grupe. Prvo od „srpskih desničarskih nacionalista“, a drugo od takozvanih „liberalnih, urbanih elitista“. Urnebesno! Ali ovde se ne radi o meni ili „šizofreničarima društvenih medija“ (ok, malo je o njima). Delimično se radi o onome u šta smo verovali o besu, strahu, eho komorama i ponašanju na mreži. Ali uglavnom o tome šta (ako išta) možemo učiniti da izlečimo.
Do uvida sam došao od digitalnog geografa Pettera Tornberga koji je objavio u svojoj velikoj studiji „Kako digitalni mediji pokreću afektivnu polarizaciju kroz partijsko sortiranje“. To dokazuje da se društveni mediji polariziraju ne zato što nas izoluju od drugih istomišljenika (teorija Echo-Chambers), već zato što pružaju prostore u kojima stvaramo društvene identitete koji su u potpunosti usklađeni sa našim političkim preferencijama.
Ono što to znači je da smo godinama verovali u dominantno objašnjenje da nam postojanje takozvanih #filta—mehurića ili #ehokomora omogućava da se samoizolujemo sa istomišljenicima i izbegnemo neprijatnost susreta sa drugim stavovima. Ali nedavne studije sugerišu da ćemo „verovatno mnogo više komunicirati van naše lokalne mreže i susresti se sa političkim protivnicima na mreži nego u našem vanmrežnom životu“, kaže Toernberg.
I tu je „kvaka“ – verujemo da je polarizacija u tome što se mišljenja sve više razlikuju. Ali nije reč o političkim neslaganjima. Radi se o rastućem emocionalnom osećaju različitosti i nenaklonosti.
Ne korenimo u racionalnim argumentima i mišljenjima, već u identitetima i emocijama (da, sve je jasnije da se svet kreće oko naših mentalnih i #emocionalnih poremećaja, a ne oko našeg intelekta).
Nazovite to #cancelculture ili kako god, ali kako je publicista Tom Junod napisao: „Ideološki rat na društvenim medijima je poput rovovskog rata u Prvom svetskom ratu: jedva da postoji bilo kakav pokret; ako izađeš, bićeš pogođen, a ako ostaneš unutra, razbolićeš se.”
ALI KAKO IZLEČITI?
I ja eksplicitno koristim termin „izlečiti“, s obzirom na emocionalnu komponentu našeg ponašanja.
2020. godine, dva američka kongresmena (demokrata i republikanac) objavili su zajednički politički oglas da ostanu građanski i da se bore protiv animoziteta. To bi mogao biti početak, ali kako povećati? Socijalni psiholog Rob Viler govori o „inženjerskim razgovorima“ Naučnici već rade na algoritmima za obradu prirodnog jezika koji čine da se ljudi osećaju da se čuju i priznaju druge perspektive, smanjujući prostor za „sendvič za pojednostavljenje“ (blokirajući stvari oko kojih se slažemo i forsirajući samo naše razlike) – mogao bi biti način da se platformama društvenih medija daju neki korisni alati. U jednoj od najuspešnijih intervencija, Heineken Beer je lansirao 4-minutni oglas gde su ljudi različitih mišljenja razradili zajednički cilj. Nije loš primer za korporativni svet o tome kako doprineti procesu izlečenja.
Ali na kraju, moramo pronaći način da razumemo kako da osećamo i izrazimo ta osećanja. Da razradimo sve naše poremećaje ličnosti (AVPDs, ASPDs, BPDs, NPDs…).
Ovaj blog, kao što vidite na samom početku, ne dolazi sa nekog moralizirajućeg stanovišta. Radi se o ličnom iskustvu, „koži u igri“. Zato ću i dalje biti opsednut smanjenjem etničkih distanci na našim prostorima.
Kao poziv na akciju, tražim nekoga sa suprotnim političkim stavovima da zajedno pokrenemo oglas. Neko tamo?
P.S. Osim što sam posetio svog prijatelja, ministra unutrašnjih poslova, sa majicom, bio sam tamo i u ime poslovne zajednice da uručim donaciju. Nova vozila za presretanje, koja će, nadamo se, spasiti noge, ruke i živote ljudi na autoputu ovog leta, uprkos njihovoj političkoj, etničkoj, seksualnoj i rasnoj pripadnosti. Koristim ovu priliku da se zahvalim članovima CCIS-a na njihovom doprinosu.