Ubrzo nakon početka ruske invazije na Ukrajinu je donesena odluka na nivou EU da se što pre prekine kupovina energenata iz Rusije i time indirektno finansira ruski rat u Ukrajini. Udeo Rusije u snabdevanju EU plinom je pre rata iznosio 40 posto, a transport se uglavnom vršio direktno kompleksnom mrežom plinovoda između ruskih plinskih polja u Sibiru i država EU.
Blic preporučuje
Dolazi sezona grejanja, potrošnja plina će oštro porasti
Iako je EU načelno htela osamostaliti se od ruskih energenata, to nije mogao biti ni lagan ni brz proces. Nešto što se gradi decenijama i za što postoje stotine kilometara infrastrukture nije lako ugasiti. Pa ipak, proces odvajanja je počeo.
Zbog toga je jedno od glavnih pitanja sredinom i krajem prošle godine bilo može li EU prebroditi zimu uz velik prekid uvoza energenata iz Rusije. Pokazalo se da može zbog diversifikacije nabavnih lanaca i boljeg umrežavanja nacionalnih plinskih mreža, ali i zbog neobično tople zime.
Isto pitanje valja postaviti pred ovu sezonu grejanja. Vremenske prilike prošle zime su pomogle EU da prebrodi odvajanje od ruskih energenata, ali ova zima možda bude puno hladnija od višegodišnjeg proseka.
Zbog rasta potražnje za grejanjem, temperatura okoliša je dominantan faktor u potražnji za prirodnim plinom u Evropi. Petina električne energije u EU se proizvodi upotrebom prirodnog plina pa njegova cena igra važnu ulogu kod određivanja cene električne energije.
Foto: Shutterstock / Ringier
Cena plina je manja nego prošle godine, pa čak manja i nego pre rata u Ukrajini
Ali, za razliku od 2022., cena plina je ove godine relativno stabilna. Zaista, ne samo da nije bilo velikih kolebanja kao prošle godine nego od početka godine pada. Trenutno je manja nego pre početka invazije Rusije na Ukrajinu.
Ugovori za trgovinu plinom se sklapaju za buduća razdoblja, po mesecima, kvartalima i godinama. Tako se na berzi u Holandiji, koja je glavna za Evropu, za isporuke u novembru ove godine trenutno trguje po ceni manjoj od 40 evra MW/h.
Poređenja radi, prošle godine se u ovo vreme za isporuke u sledećem mesecu trgovalo po ceni od 100 do 120 evra MW/h. Čak i u oktobru 2021. je cena bila između 95 i 115 evra MW/h. Ne samo da je plin jeftiniji od prošle godine nego je jeftiniji u odnosu na isti mesec 2021., mesecima pre rata.
Iako se rat u Ukrajini odrazio na sve, od rasta cena hrane do rasta cena plina, činjenica je da su cene počele rasti mesecima pre početka ruske invazije na Ukrajinu. Razlog za plin je bila neravnoteža između ponude i potražnje.
Zapravo je krivac za inicijalni rast cena plina krajem 2021. bila pandemija. Zbog lockdowna i drugih mjera koje su uvedene da bi se sprečilo širenje covida-19 je naglo pala potrošnja plina, a zbog toga su ugašena brojna postrojenja.
Krajem 2021. naglo je narasla potražnja jer su se najveće svetske ekonomije počela pokretati, ali proizvodnja se nije mogla tako lako vratiti u pretpandemijsko stanje. Jednom kada se bušotine ugase sporo ih je i skupo vratiti u pogon, pa ponuda plina jednostavno nije mogla pratiti rast potražnje.
Skladišta plina su odlično popunjena
Pripremljenost Evrope na zimu najbolje pokazuje popunjenost podzemnih skladišta plina. S izuzetkom Ukrajine i Ujedinjenog Kraljevstva, skladišta širom Evrope su odlično popunjena. U većini država je popunjenost iznad 95 posto, a najmanja je u Danskoj, Belgiji, Francuskoj i Latviji s 92 do 95 posto.
Popunjenost skladišta plina Okoli u Hrvatskoj je 96.83 posto. Najveće države imaju i najveće kapacitete, gotovo 60 posto je u Nemačkoj, Italiji, Holandiji i Francuskoj. Ukrajina je s popunjenosti skladišnih kapaciteta od 3.52 posto ranjiva, ali je povezana s plinskim sastavima Poljske, Rumunije, Mađarske i Slovačke, pa se tako može snabdevati.
Foto: Index.hr / screenshot
EU još uviek uvozi plin iz Rusije
Skladišta su u principu ove godine bolje popunjena nego ikada u istoriji, a to je znak da se EU pripremila za zimu. Samo povlačenje skladišnih kapaciteta nije ni izbliza dovoljno da se prebrode zimski meseci, pa će se morati kupovati velike količine plina.
Još uvijek se uvoze nafta i plin iz Rusije, ali puno manje. Dok je u aprilu, maju i junu prošle godine 15 posto uvoza nafte dolazilo iz Rusije, u istim mesecima ove godine je udeo smanjen na 2.7 posto. Ali zavisnost o ruskom plinu je puno veća, pa nije moguće zameniti ga brzo drugim izvorima.
U aprilu, maju, junu 2022. je 28 posto plina koji je stigao plinovodima u EU dolazilo iz Rusije, a u istim mesecima ove godine 14 posto. Od plina koji LNG-om dolazi u Evropu u drugom kvartalu prošle godine 15 posto je bilo iz Rusije, a ove godine 12 posto.
Rusiju su delomično izgurali drugi dobavljači, poput Alžira, Norveške, Ujedinjenog Kraljevstva i Nigerije. Ali plin iz Rusije još uvek dolazi u EU.
Uvoz iz Rusije je smanjen
Zbog pada cene u odnosu na prošlu godinu ipak je cena koju EU plaća za plin manja. U aprilu, maju i junu prošle godine je uvezeno plina ukupne vrednosti 24.5 milijardi, od čega 5.8 milijardi iz Rusije. U istim mesecima ove godine je uvezeno 12.3 milijarde evra vrednosti plina, od čega 1.7 milijardi iz Rusije.
Gledano preko neto mase, udeo Rusije u prirodnom plinu u EU se neprestano smanjuje od drugog kvartala 2022. Uvoz prirodnog plina u EU je značajno pao (-17 posto u smislu neto mase) u drugom tromesečju 2023. u poređenju sa istim tromjesečjem 2022. U tom razdoblju je uvoz iz Rusije pao s mesečnog proseka od 5.1 miliona tona na 2.5 miliona tona.
(Izvor: Index.hr)
Želite da vam “Blic Biznis” donosi najnovije i ekskluzivne informacije o ekonomiji i dešavanjima u svetu biznisa, da čitate o uspesima i padovima srpskih privrednika, ali i poslovima koji u Srbiji i svetu donose novu eru u biznisu. Postanite i vi deo kluba koji čini desetine hiljada menadžera. Prijavite se na newsletter i na mejlu očekujte najaktuelnije i najekskluzivnije informacije.